Licni razvoj

Lični razvoj

Lični razvoj je naravno svako produktivno i kreativno bavljenje sobom. Mi možemo da se razvijamo kroz sve - od aktivnog učestvovanja u nrp sportu, do pasivnog posmatranja bilo čega. Kada govorimo o Ličnom razvoju mislimo na  - bavljenje sobom u cilju samo-razvoja.

Lični razvoj predstavlja gradjenje, produbljivanje, i življenje sopstvene životne filozofije.

Bilo koji da je način samo-razvoja njegova struktura rada je ista: analiza (sagledavanje), sinteza (uočavanje), doživljavanje (spoznaja), i življenje (primenjivanje u svakodnevnom životu spoznaje do kojih si došao). 

Osnovni cilj odlaska na radionice ličnog razvoja je najčešće - izlazak iz nezadovoljavajuće situacije, a ponekad u cilju učenja novog i sprečavanja da se dodje u (ponavljajuću) situaciju negativnih iskustava. 

Uglavnom su sistemi Ličnog razvoja - alternativni, što znači da izlaze iz "institucionalnih" okvira. Zašto? Sa povećanjem znanja iz oblasti Tehnologije Svesti, usled mnogih eksperimenata, teoretisanja i dokazivanja, fokus tehnika se "pomera", i upravo je to problem za "Javno prihvatanje" od strane naučnih institucija. Danas je Svest u fokusu Ličnog razvoja. 

Nasuprot tome, na sreću, već 30 godina u svetu, masovno prepoznavanje efikasnosti ovakvog rada – iako ga nazivaju alternativnim – predstavlja deo svakodnevnice mnogih. 

Najčešći razlozi dolaska na radionice Ličnog razvoja:

osećanje blokiranosti – ne znam gde ću, ne znam kako ću, ne znam šta ću sa sobom

 loš odnos sa partnerom – ne mogu da nadjem adekvantnog partnera

 nesanica, briga, strah, pesimizam, ne zadovoljstvo, povlačenje u sebe

 neimanje fokusa, jasnih ciljeva i inspirišućih vizija

 pritisak od tudjih zahteva, želja i potreba

 nešto mi nedostaje, tuga i praznina

 odsustvo kreativnosti, radosti i entuzijazma

 novčani problemi, nemogućnost afirmacije

Istorijat

Koncept ličnog razvoja na Zapadu doživljava ekspanziju od 70-ih godina, i podrazumeva široku lepezu tehnologija “rada na sebi”. U savremenom, institucionalnom pogledu, poseban akcenat je stavljen na razvijanje produktivnosti, kroz brojne smerove i predmete na fakultetima, u oblastima ekonomije i upravljanja.

Medjutim izvori koncepta ličnog razvoja su raznoliki kao i potrebe za ovim vidom rada na sebi. S jedne strane izvori su u prodoru s početka 20 veka istočnih duhovnih tehnika kao i znanja iz tradicionalne medicine, na Zapad, zatim snažni razvoj nove ekonomije i njene filozofije ekspanzije, nova otkrića iz domena psiholoskih, antropoloskih i socijalno psiholoskih istrazivanja, i takodje slabljenje rigidnog uticaja Religija. S druge strane preplavljenost informacijama, odredjeni životni stil, kulturni trendovi, kao i budjenje potreba  “samospoznavanja” usled nedovoljne institucionalne edukacije. Ovaj poslednji faktor veoma je vazan – jer se odnosi na nedostatak, ili čak ignorisanje ove oblasti u školama na svim nivoima, pa se “centri edukacije” uspostavljaju na nekakvom alternativnom, izbornom a samim tim i privatnom nivou. Naspram tome, institucionalizovani lični razvoj prati pre svega funkcionalnu stranu – odnosno razvoj odredjenih Uloga, te njihove adaptacije, usvajanja, i socijalizacije. Iz ovog poslednjeg proizilaze, kao što smo već naveli, seminari, radionice i škole raznih vrsta Menadžerstva, liderstva, Prodajne komunikacije i tome slično (aplikativna psihologija).

Izuzev ovog poslednjeg funkcionalnog razvoja (mada su sve ostale tehnologije i funkcionalne) lični razvoj podrazumeva “bavljenje sobom” na holistički – celovit nacin. Drugim rečima, kroz “lični razvoj” čovek razvija svest o sebi , i drugima, upoznaje sebe, svoje potencijale i talente, uočava sopstvene “ne razvijene ili blokirane” elemente, u cilju sopstvene realizacije i izgradnje “lične moći”, gde je konačni cilj uspostavljanje i življenje kvalitetnog života.  Rad na sebi najpre podrazumeva rad na pročišćavanju uma, emocija i tela, kao i pomoć putem savetovanja i edukacije o tome kako ostvariti jedan svesniji, sadržajniji i odgovorniji život u svim njegovim aspektima: posao, porodica, novac i dr. Nadalje, takav rad podrazumeva i lično pregalaštvo ka razumevanju dublje i potpunije realnosti o sebi, životu i drugima, kao i proces lične transformacije, samospoznaje, i usklađivanja sebe sa drugima.Ovako uspostavljen koncept izgleda presiroko, medjutim suština je u razumevanju i zadovoljstvu sobom i sopstvenim zivotnim izborima. A, to je ono što i jeste osnovni zadatak ličnog razvoja: osvestiti se i podići nivo razumevanja i odgovornosti za sebe, druge i život uopšte, i uvesti nove oblike discipline u svakodnevnicu. U takvim uslovima i filozofije življenja osoba se ne pasivizira, već naprotiv – uspostavlja jedan realan i aktivan odnos prema sebi i svetu – odnos u kojem stres i uznemirenost, ambivalencija i nesigurnost, ne postoje (jer to su sve derivati svojevrsnog egzistencijalnog ne razumevanja).

S druhe strane Drustva je Porodica. Na zalost, malobrojni se mogu pohvaliti da su odrasli u harmonicnim porodicama, i rasli uz bezuslovnu ljubav, podrsku i razumevanje. Cak i uz najbolje namere roditelja vaspitni proces je poprilicno stihijski, a modeli koje roditelji pruzaju deci (ucenje ugledanjem, po modelu) je nekonzistentan, trapav, bez dovoljno znanja. Poseban je slucaj u nasoj kulturi gde pogoduje permanentna besparica, mentalna lenjost, konformizam, fizicka zauzetost, i td; gde se “podspesuje” zivot u “plemenskom savezu”, sa roditeljima se zivi i nakon stupanja u brak (ili roditelji vode glavnu rec novom bracnom paru) i to sve pod izgovorom velike brige i ljubavi za decu – gde takvim ponasanjem i odnosnom infantilizuju decu, nedajuci im sansu da odrastu. Koncept “dobrog i odgovornog roditelja” nije proizvoljan i zahteva po prilicno promisljanje, znanje i disciplinu. U “licnom razvoju” ovaj odnos dete-roditelj i roditelj-dete (sto nije sinonim) jeste mozda i najosetljiviji, i zahteva istrajnost i iskrenost, pre svega prema sebi, pa onda i svojoj nauzoj okolini. Zivotna filozofija u kojoj individual jeste individual i za sebe odgovorna podrazumeva redefinisanje odnosa prema najblizima, pa prema i samom sebi. To ne znaci otudjenje, negiranje primarne porodice i slicne zablude, vec naprotiv, to znaci postavljanje “stvari na svoje mesto” koje prati realno sagledavanje sopstvene pozicije. Tek nakon razumevanja takvog odnosa, individual moze da se bavi najslozenijim odnosom a to je partnerski (o partnerskom odnosu pogledajte tekst Partnerski odnosi). 

Zasto je ovo oblast toliko vazna a u isto vreme institucionalno  ignorisana – pa i u direktnom sukobu sa dominantnim sistemina (drustvenim, ekonomskim, socijalnim, kulturnim i td) stvar je posebne priče. U svakom slučaju, potrebe za “radom na sebi” svakako su sve evidentnije.

Pored mnogobrojnih tehnologija ličnog razvoja većina njih zagovara celovit razvoj, odnosno razvoj na svim nivoima: emocionalnom, mentalnom, fizickom, socialnom i td, jer čovek i jeste celovit, a ovakva podela je svojevrsni privid.

Vrste rada na sebi

Neke od tehnologija ličnog razvoja su: razni pravci psihoterapija,  razne vrste meditacija, joga, spiritualne škole, rekreacije, borilačke veštine, i slično.

Ugrubo sve skole i tehnologije ličnog razvoja bi mogli podeliti na sledeće grupe:

1.      Pasivne ili spontane meditacije: svoj izvor nalaze u indijskoj tradiciji, i u njih spadaju na primer Transcedentalna meditacija, Meditacija Molitve (naravno i hrišćanske), Meditacija Tišine, i td. Naziv pasivan je karakteristican za rad na sebi u kojem se spontano i bez “forsiranja”, kao ni spoljnog uticaja (bez vodiča, ili terapeuta) dolazi do spoznajnih procesa, odnosno, direktnih saznanja.

2.      Vodjene ili aktivne meditacije su raznolike. Njihova osnovna karakteristika je prisustvo vodiča, terapeuta ili učitelja, a meditacije su ciljno orjentisane. Koreni ovakvog rada nalaze se u tradiciji zen budizma, ili kineskog čan (meditacija na koane), koje su izvrsile snažan uticaj na obuku i praksu, odnosno, filozofiju borilačkih veština, te otuda one postaju i duhovni putevi. Danas, škole koje prate ovakav rad su psihoterapija, razni pravci psihoenergetike, hipnoterapije, či gong, tai ci, i slicno. Takodje kao i u predhodnoj pasivnoj meditaciji, doživljavaju se lična ili direktna spoznajna iskustva, s tim što je razlika u fokusiranju na odredjenu “temu” uz podršku druge osobe (o vodjenim meditacijama pogledajte tekst Meditacija na Arhetipe cakri).

Naravno, oba modela se u oblasti ličnog razvoja prozimaju.

Naziv meditacija smo u ovoj podeli uzeli u sirem smislu, jer meditacija u najširem smislu označava proces mentalnog udubljivanja na unutrašnje sadržaje svesti, kroz odredjene fizičke i mentalne vežbe, te vodi do zaključka da  se lični razvoj kreće od unutra (unutrasnjeg stanja i spoznaje) ka spolja. Drugim rečima, upoznaj sebe i upoznaćes ceo svet!

Dakle, koncept i potrebe koje prate Lični razvoj su neminovnost danas, u haotičnom i neprirodnom savremenom življenju, a na vama je da pronadjete svoj put, dakle način koji vama najviše odgovara.

Psihoenergetika

      alternativni terapijski sistemi

Psihoenergetika je oblast proučavanja čoveka kao celovitog bića, a pojedinačne tehnike se sistematizuju u jednu buduću nauku, koju Spasoje Vlajić naziva Tehnologija svesti. Nekadačnji nazivi su Parapsihologija, Psihotronika, gde se spominju i Psihoenergetika  i drugo.

Naziv duguje konceptu prema kojem su psihicki sadrzaji podjednako i energetski, a materijalizuju se telesno. Drugim recima, psihicki sadrzaji jesu uzrok svih tzv bolesti, a u iseljivanju im se pristupa dvojako: kroz energoterapije i alternativne psihoterapije, uglavnom putem simbola. Srecom, danas nije veci problem potvrditi ovu tezu – gde psihicki sadrzaji sui  energetski, i to je moguce raznovrsnim aparaturama poput PIP Kamere, Aure Station i slicno (o snimanju aure i energetskih centara pogledati obavestenje Snimanje Aure).

U svakom slucaju, Psihoenergetiku čini skup drevnih ali i savremenih znanja, dokazanih tehnika, i u praksi potvrdjene metodologije, našle su svoju primenu u različitim alternativnim terapijskim pristupima poput radionica i terapija Lujze Hej, Filis Kristal, Porodičnog poretka, Transformacija karmičkih obrazaca, škole Barbare En Brenan, Sistem Peat Slavinskog, i sl.  Zbog svog specifičnog  predmeta proučavanja i pogleda na čoveka, kao holistickog, celovitog bića, svi ovi terapijski sistemi nadilaze predmet istrazivanja Psihologije, i kao takve se nazivaju alternativnim. Najsličniji modelu Psihoenergetike je samo Analitička ili dubinska Jungova škola.

Ono što čini Psihoenergetiku veoma popularnom i uspesnom kao terapijskom praksom – je to što su sistemi celoviti i sveobuhvatni, odnosno, holastički.

Primena dela Psihoenergetike nije samo u terapijskoj praksi već i u vojnoj industriji (tzv specijalni ili parapsihološki rat). Najstariji institut za Parapsihološka i Psihoenergetska istraživanja osnovan je 1892 godine u Londonu (vise o oblasti psihoenergetike pogledajte u tekstu Psihoenergetika).

 Emocijalne terapije – oblast psihoenergetike

Iako samo naizgled gore-predstavljeno liči na Teorijske koncepte zvanične Psihologije i Psihijatrije, oni to zaista nisu. Pored suštinskih koji se odnose na principe rada, pojavne razlike su sledeće:

•          Uvažavanje i rad sa energetskim nivoom osobe

•          Emocije su bazična tema

•          Uticanje mislima i emocijama na materiju, spoljni svet i ličnu svest

•          Omogućavanje direktnog iskustva

·         Odnos prema bolestima

Psiho-energetske terapije spadaju u  alternativnu praksu i primarno se bave emocijama ljudi. Upravo onim delom koji izmiče naučnim i logičkim objašnjenjima i njihovim sistematičnim proučavanjima i eksperimentima. Emocije i njena inteligencija zaista predstavljaju polje koje je bilo dugo ignorisano u nauci. U prilog tome, americki institut HeartMath je dosao do zaključka, poslednjih godina, da  je dominantna komunikacija- u smeru od srca ka mozgu, i predstavlja 80% sve ukupne čovekove komunikacije. Takodje su dosli do zakljucaka da „srce brze reaguje“ na spoljne stimulanse nego mozak. U prilog tome pokazuje i to da je tek 1996 god. Goleman postavio koncept Emocionalne inteligencije (!?).

Mozda bi cilj i način Psihoenergetskih terapija, najbolje opisala Meryl Ann Butler, koja o ljudskom ponašanju kaže:

Podsvesno ponašanje je programirano da radi bez kontrole ili obzervacije od strane svesnog dela čovekovog uma. Neurolozi su otkrili da se 95%-99% naših aktivnosti nalazi pod kontrolom podsvesti. To je razlog zašto mi retko primećujemo naše ponašanje ili gestove. Nama je nametnuto jedno verovanje da korištenjem slobodne volje možemo poništavati negativne programe kojima je programirana naša podsvest. Na žalost, da bi se to učinilo, čovjek bi morao konstantno bdeti nad svojim ponašanjem." Dakle, posvesni elementi elementi opredeljuju nase “automatske” reakcije, a one su posledica volje i emocija.

Emocije kao psihicki i energetski element cine osnovnu “bazicnu materiju” naseg bica, te rad sa njima, i njihovo osvescivanje, dovodjenje u svest, cini sustinu emocionalnih terapija, transformacija, i licnog razvoja. Na zalost emocionalno osvescivanje u zapadnoj civilizaciji nije odmaklo daleko. Sem tzv katarza (pojam je jos definisao aristotel ?!) kroz dozivljaj umetnickog dela, rad sa emocijama, njihovo razumevanje, i kultivacija totalno su zanemarena i ignorisana. U mnogim kulturama zapadne civilizacije “emocionalni izlivi” (koji nemoraju biti agresivni, vec samo dramaticni) smatraju se “nekulturnim”!

S obzirom da je priroda emocija takva da smo ih nesvesni, one se smatraju “starijim od misli”, i kao takve ne mogu biti direktno pod kontrolom misli. U skladu sa tim skole Pozitivnog misljenja imaju “nemogucu misiju” koja ne daje trajne (a ni kratkorocne) rezulte. Da bi doslo do transformacije ili promene osobe i njene okoline (odnosa sa okolinom), odnosno razvoja i rasta, neophodan je rad sa emocijama i njihovo razumevanje. Emocije su snazni psihicki elementi cesto izvan kontrole naseg svesnog uma i kao takvi predstavljaju pocetni izazov licnog razvoja (o priorodi emocija videti u tekstu Emocionalna zrelost kao cine qua non duhovnog razvoja).

 Razvojni sistem radionice Konekcija

Radionica Konekcija je dobila ime po ideji konektovanja odnosno povezivanja i redefinisanja samog pojma povezivanja. Povezivanje se odnosi na sve oblasti ljudskog zivota, na unutrasnji svet – kao unutrasnje povezivanje psihickih elemenata u jednu sto koherentniju celini (koncept individuacije) kao svojevrstan odgovor savremenoj sizoidnoj tendenciji (rasparcavanju i otudjenju) postojanja. Pa nije nikakvo cudo da je depresija druga bolest smrtnosti, sto je objavila Svetska zdravstvena organizacija poslednjih par godina. Takodje unutrasnje povezivanje je uslovno receno – horizontalno i vertikalno. Vertikalno bi bilo povezivanje sa sopstvenim visim oblicima svesti. Konekcija kao spoljni oblik povezivanja odnosi se na medjuljudsko povezivanje na jedan kvalitetniji nacin, kao i samo definisanje i razumevanje do tadasnje povezanosti. Prema konceptu “negativnih ugovora” B.A.Brenan mi se medjusobno povezujemo a upravo kroz odnose sa drugima se razvijamo/stagniramo/nazadujemo. Ona istice vaznost zdravog povezivanja sa drugima jer se ono direktno preslikava na nase fizicko zdravlje. O automatizmu delovanja tzv neigovorenih ugovora vecinom negativnih pociva nas strah od zivotnog iskustva i nase negativno uverenje o svetu i sebi. Negativni ugovori koje gradimo sa drugima zarobljavaju sopstvene potencijale/kapacitete: kreativnost, ljubav i snagu.

Takodje konektujemo se na razlicitim nivoima egzistencije – fizickom i energetskom, uslovljenim raznolikim pravilima uslovljenih koordinatama vremena i prostora. U odredjenom prostoru i vremenu vaze razliciti zakoni i pravila, pa tako u sopstvenom privatnom prostoru povezujemo se prema sopstvenim pravilima emocionalnog zivota, u odredjenom vremenskom trenutku;nasuprot tome u odredjenom socijalnom prostoru povezujemo se na druge nacine, uslovljene kulturom datog prostora i vremena.

Radionica Konekcija bazirana je prevashodno na terapijskom i koucing sistemu Transformacije Karmickih Obrazaca, Tomislava Budaka (vise o T.Budaku i njegovom radu pogledajte na www.tomislavbudak.com). Kao i svaki sistem, pa i ovaj, nadogradjuje se na predhodne kao sto su sistem isceljivanja B.A.Brenan, Soul Walk-a, Aspektike Z.Slavinskog, Filis Kristal, i td. Kao sto smo vec napomenuli radionica Konekcija spada u oblast psihoenergetike.

Navedeni sistem se bavi transformacijom svesti, emocionalnih ponavljajućih obrazaca, šabloniziranim ponašanjima, misaonim šablonima i na jedan celovit i efikasan način nudi metode za njihovo razrešavanje.

Rad je organizovan u malim grupama i podeljen je na tematske celine:

Porodična mapa

Partnerski odnosi

Postavljanje ciljeva i radu na putevima ka njihovoj realizaciji

Energetska homeopatija i rad sa mijazmima – nasledjenim formama

Rastakanje osnovnih negativnih emocija i

Otkrivanje sopstvenih autentičnih potencijala i identiteta.

Ovakav holistički pristup omogućava svakom učesniku da na jedan temeljan i efikasan način “raščisti” sopstveni unutrašnji prostor, postavi prioritete i jasne kriterijume vrednovanja, odblokira negativne identitete i emocije, uzme život u svoje ruke (lična odgovornost i samo-poverenje), razume, prihvati i realizuje svoje autentične izraze i kreativnosti, i postavi zdrave i čvrste temelje za usklađen život i harmonične odnose.

O detaljnom radu u sklopu radionice Konekcija pogledati Radionica Konekcija.

Sesije se odrzavaju jednom nedeljno.

Metodologija: Kreativna imaginacija

Oblast: Psihoenergetika

Grupe vode Manja Grubac i Alena Vučković. 
Za više informacija i zakazivanje zvati na 063/7567-453, manjagrubac@gmail.com