Tekstovi

Tekstovi na stranici mogu vam pomoci u upoznavanju sa tematikom i radom Radionice Konekcija.

Tekstovi su vezani za  teme kojima se bavimo u Radionici Konekcija. O programu serijala radionice Konekcija pogledajte na stranici Program.

1. Harmonizacija odnosa

Radionica Konekcija: Tema Harmonizacija odnosa
Na ovoj radionici bavimo se svim onim odnosima koji su formirali i dalje formiraju Nas kao osobu. Osobe sa kojima gradimo te odnose su: Majka, Otac, Partneri i Deca. 

Psiho-energetski Identiteti

Psihoenergetski Identitet je sličan psihološkim  pojmovima Identiteta i ličnosti. U psihologiji ličnost je odredjena odredjenim osobinama (intelektualne sposobnosti, vrednosti, emocije, ciljevi, namere, stavovi....) i manifestacijom tih osobina kroz ponašanje. U psihoanalizi predhodno definisanoj Ličnosti se dodaju podsistemi ili instance kao nesvesni elementi i slojevi ličnosti, dok Jung tome dodaje i elemente kolektivno nesvesnog.

U psiho-energetskom sistemu Ličnost  je sličan pojam Identitetu kao odredjena energetska forma specifične vibracije svesti koja zavisi od relativno trajne dominantne boje aure i funkcionisanja čakri. Identitet u psiho-energetici obuhvata: osnovni energetski ton (bazičnu emociju i instinkt) oko kojih se konstituišu vibracije volje, misli i emocija, a sve se nalaze u istoj vibratornoj ravni koja je omedjena odredjenim ekstremnim vrednostima ili suprotnostima, gde su posledice ove osnove namere, želje, težnje, interesovanja, potrebe i sl... Možda je najjednostavnije ih nazvati Perspektivama iz kojih gledamo, pozicija iz koje delamo ili još jednostavnije "programima".

U skladu sa Zakonima Korespondencija i principom Kako gore tako dole, osoba u odredjenom Identitetu privlačiće odredjene ljude, situacije i dogadjaje tj iskustva, kao posledice sopstvenog odnosa prema sebi, životu, drugima i Bogu. Pošto svaki sistem teži predhodnom stanju odredjene krizne situacije, problemi, ili bolesti biće izazov razvoja osobe. Zbog toga osoba koja je u odredjenom identitetu teži da realizuje  odredjeni životni šablon ili sudbinu. Identitet u psiho-energetici je odredjen svesnim i ličnim nesvesnim, dok porodično nesvesno i kolektivno ne spadaju u domen Identiteta direktno, jer je Identitet uslovljen konkretnim vremenom i prostorom. Ličnost kao takva direktno je izraz u materijalnoj formi svog vremena i prostora i kao takav je neponovljiv.U domen identiteta indirektno spadaju okolnosti u kojima si odrastao, ljudi i osobe, iskustva, šire društveno polje ali  i životnim zadacima osobe i lekcijama koje treba na nauči, poznate pod nazivom Karma. 

U energetskom smislu, Identitet je  uslovljen dominantnom frekvencijom odredjene čakre (sa čime se ego energija identifikovala).

Prema psiho-energetici čovek ne može da spozna svoju pravu prirodu dokle god živi po automatizmu u odredjenom identitetu tj životu u sopstvenim refleksijama.

Identitet Žrtve i Nasilnika

Osoba identifikovana sa identitetom žrtve vibrira "najnižom" energijom svesti. Ovaj "program" ili identitet se realizuje kroz odredjeno psiho-fizičko stanje, odredjenu percepciju, nivo intelektualnog poimanja, tipom odnosa koji gradi, odredjenom bojom aure, osobe koje privlači u svoj život, kao i situacije u koje "ulazi".

Osnovi polariteti ili kodovi ovog identiteta su Bes – Bespomoćnost.

Osobe koje se privlačie u život su takođe Žrtve, kao osobe slične sebi, zatim tzv Tešitelje ali i Nasilnike. Oba ova tipa su iz istog Identiteta ali na drugom energetskom nivou. Dok je Žrtva na jednom kraju te vibracije, opozitno njoj je Tiranin, i oba ova Identiteta su vezani za funkcionisanje bazne čakre. Ono što je različito to je nivo funkcionisanja prve čakre – dok je kod žrtve bazna čakra slaba kod tirana je hiperaktivna, a ceo energetski sistem je snažan. Ostale čakre su upravo komplementarne – npr. dok je prednja srčana čakra snažnija kod žrtve, kod tiranina je zadnja ili voljna čakra naglašenija.

Evo nekih karakterističnih ponašanja Identiteta žrtve:

•        oseća bes, stid, egzistencijalni strah, brigu, ogorčenost i inferiornost u mnogim situacijama, a bes ako ga i izrazi biće tamo gde ne treba a ne izražava tamo gde treba

•        u odnosu na tiranina ne pokazuje svoj bes i ljutnju već ga potiskuje

•        može da definiše svoje ciljeve ali nema dovoljno snage da ih ostvari, izmišlja razna opravdanja i odustaje

·        odnos žrtve i nasilnika je naizmeničan mazohističko sadistički, i u životu jedne osobe se smenjuje – nasilnik je bio žrtva a vremenom se identifikuje opet sa nasilnikom

•        kreira model odnosa: žrtva-nasilnik-spasitelj/tešitelj

•        kreira sliku dobre, vaspitane, pristojne,  i uslužne osobe sa povremenim agresivnim ispadima jer nije u stanju kontrolisati svoje ponašanje

•        pribegava mehanizmima potiskivanja, ima suženu perepciju, a često je i fizički slaba, malaksala i lenja, tvrdoglava i nefleksibilna

•        žrtva se često žali na druge i niko joj nije dovoljno dobar, pošten i ispravan i iskren, jer u svemu i svakome vidi opasnost i oseča se ugroženom,

•        u svom ponašanju izaziva sažaljenja a odnos prema sebi je isti

•        u prvom delu života ukoliko je osoba u identitetu žrtve kasnije sigurno permanentno ili povremeno ulazi u identitet Tiranina.

•        veoma je materijalna odnosno sistem vrednosti je baziran na želji za materijalnim stvarima i novcu, često opravdavajući bilo koji način dolaska do istog

•        ukoliko se i odvaži na neku od duhovnih staza i razvoja - preuzima na sebe ulogu spasioca drugih. Ukoliko je i sledbenik nekih duhovnih pravaca onda su to oni u kojima je spasenje od strane drugih, od spolja a pritom da oni pasivno to posmatraju

•        nikada ne traži pomoć već ostaje u stanju u kojem jeste.

•        sigurnost nalazi u trivijalnim stvarima kao što su hrana i kuća, pravi velike zalihe svega, uglavnom je lošijeg materijalnog stanja ili ga brzo troši na gluposti, sitnice i slično.

•        Pri izboru partnera – kriterijum joj je da osoba izražava "snagu" i da brine o njoj, što uglavnom rezultira iskrivljenim poimanjem snage – te dolazi u situaciju da je ta snaga ustvari nekakva arogancija, nasilnost, strogost, rigidnost i sadizam

•        sužena percepcija ne omogućava ni žrtvi ni nasilniku sa sagledaju dalje od sebe, oni su bez većih kapaciteta u strahu i sebičnosti, ne umeju da dele jer osećaju da nemaju ništa da daju

•        osnovna ravnoteža životna je u debalansu – nisu u stanju da daju ali ni da primaju (uz posštovanje i zahvalnost)

•        nepraktični su, sa malo ili ni malo slobodnih ili kreativnih ideja te pribegavaju tradicionalnim vrednostima

Glavni izazov ondnosno blokada ovog Identiteta je Samo-odgovornost i uspostavljanje kontakta sa sopstvenim snagama.

Ono što je važno naglasiti je to da žrtva u odnosima sa tiraninom čak i nakon prestanka takvog odnosa, ona nastavljati sličnu igru koja se zove žrtvovanje. Žrtvovanje nije podrška! Često se čak dešava da se žrtva prebaci u ulogu Tiranina, ali to nije izlaz iz tog Identiteta.

U identitetu Žrtve osoba pati i stvara "mučne" odnose, život shvata kao težak, a druge kao suviše zahtevne i hladne i opasne, dok je odnos prema Bogu molećiv. Medjutim, njihov potčinjeni stav drugima otvara mogućnost stupanja u veoma bliske kontakte.

Osobi u identitetu žrtve je teško da pokaže inicijativu, da slobodno afirmiše sopstvenu snagu, kreativnost, zadovolji svoje potrebe i slično jer u tim situacijama osoba doživljava stid, krivicu, i bes. Ima veliku sposobnost da trpi bolne situacije.

Unutrašnji stav: traži se neosnovana superiornost u odnosu na druge, a svaki promašaj se objašnjava sa rečima : Nisam se dovoljno trudio/la, što znači da je hteo/la ona bi uspela. Unutrašnji inat, negiranje i osećanje neprijateljstva. Suzdržavanje i strah od sopstvene agresije. Umesto da se izrazi agresija ili odbijanje izražava se provokativno ponašanje koje ima za cilj da isprovocira tuđ bes.

Na svesnom nivou on zaista želi da zadovolji i ugodi drugima, ali nesvesni stav je negiranje, inat, prkos i provokacija.

Uzrok u odrastanju: nemogućnost da se bude nezavisan, što dete stvara kroz samopotvrdjivanje i suprostavljanje roditelju, posebno Majci. Anksioznost je vezana za uverenje da će izgubiti bliske odnose koje ima sa nekim, ako ispolji negativna osećanja ili se bori za sopstvenu nezavisnost.kombinovani sa ozbiljnim pritiscima. Dominantna i požrtvovana majka koja guši svoje dete i uslovljava njeno prihvatanje "budi dobra devojčica i ne sekiraj (već napaćenu) majku". Svi pokušaji otpora bili su slomljeni kod deteta. Borba sa dubokim osećanjima poraza kad god bi pokušao/la da ispolji svoja osećanja (povraćanje isl.). Kao odrasla osoba teško prekida odnose sa majkom.

On/a se plaši da izrazi svoj stav do kraja iz straha da će biti "sasečena".

Izgled: tipično - čvrsto mišićavo telo, ili zdepasto, kratak čvrst vrat, savijenost ili kolaps tela u struku.

Bolesti vezane za Identet žrtve i Tirana su:

o        malaksalost

o        opstipacija, hemoroidi, prostata, besika

o        losi zubi, kosa, nokti

o        jetra, bubrezi, vene, problem sa kiselinom

o        anksioznost, rak

Poslovi i zanimanja Identiteta Zrtve/Nasilnika – su ona koja se "vrte" oko bezbednosti i sigurnosti – i to na najbazicnijem nivou kao sto su čuvari, vojnici, policija, domaćice (obezbedjivanje hrane), kuvari, pekari, medicinske sestre, zemljoradnici i to stočari.... kao i zanimanja u drzavnim ili sigurnim službama... ponekad sportisti i slično. Bioenergeticari u nekim slučajevima.

Izazovi naših LIČNIH razvoja i jesu pomeranje iz jednog u drugi Identitet i dublje trženje sopstvene autentične prirode.

Zagrljaj,

Manja Grubač Stefanović

 

Tekst o Partnerskom odnosu
http://manjagrubac.blog.com/2011/12/26/simbolika-partnerskih-odnosa/

1. Povezanosti

Sve je povezano sa svime – na nekoliko nivoa: fizičkom, psihičkom, energetskom i duhovnom nivou. U ovom tekstu ćemo se baviti povezenošću na psihičkom nivou.

Ljudi stupaju u odnose svakodnevno. Kroz te iste odnose ostvarujemo interakciju, komunikciju i razmenu. Odnosi - u koje stupaju  ljudi - predstavljaju treći nezavisan element. Odnos je posledica interakcije i svi učesnici učestvuju u njihovom gradjenju – neko pasivnije a poneko aktivnije. Pasivni učesnik u odnosu nije manje odgovoran za taj odnos ili slabiji, već pasivno prihvata nametnuti odnos zbog toga što se nalazi u odredjenom Identitetu/Ulozi. On je prihvatajući i prijemčiv za odredjena iskustva. Aktivni učesnik nije svesniji i zreliji već onaj koji više ispoljava agresivnost i volju. Dakle, složenost procesa medjuljudskog povezivanja prepoznajemo u stvaranju odredjenih i konkretnih šablona ponašanja ili ugovora, kako ih je nazvala B.E.Brenan.

Dakle, kakvi su to Ugovori?

Ugovori naravno mogu biti Negativni i Pozitivni, što zavisi od stanja svesti u trenutku stupanja u odnose. Ugovori se stvaraju nesvesno i automatski. Ne uočavaju se jednostavno jer su zasnovani na onome što nije glasno izgovoreno – na očekivanjima, navikama, "običajima", i raznim mehanizmima odbrane. One oblasti našeg života u kojima stvari teku glatko i ispunjavaju nas, jesu oblasti u kojima smo stvorili pozitivne ugovore sa drugima, zasnovane na zdravim uverenjima. Zdravi i pozitivni odnosi imaju jasno ustanovljene ugovore izražene kroz iskrenost, podršku, i obostranu brižnost. U takvim odnosima ima mesta za kreativnost, slobodno i nesputano samo-izražavanje, i podstiču razvoj svih osoba u odnosu. Negativni ugovori predstavljaju naše izazove razvoja. Ukoliko nam se "dese" i izgledaju nam kao da smo mi nevina žrtva u tom odnosu – znajte sigurno – da smo ih sami "prizvali", bili smo prijemčivi za takva iskustva. Negativni ugovori, kao i svaki ugovor, počivaju na "saglasnosti volja svih strana". Negativni ugovori proizvode zavisne odnose. Oni ograničavaju osobe, zarobljavaju, kontrolišu, pa čak i zastrašuju. Utiču na stvaranje negativnih iskustava, povredjivanje, i na kraju bolest. U takvim odnosima, životna energija je blokirana a samim tim i zdrava razmena emocija i misli.

Dakle odnosi koje stvaramo sa drugima uvek su odraz/ogledalo našeg stanja svesti. B.E.Brenan ističe da su Ugovori holografski što znači da imaju tendenciju preslikavanje, iz jedne oblasti života u drugu. Dalje, Ugovori su i intertni tj teže ponavljanju. Takodje, Ugovori su podsvesno motivisani - pa čak i kad se ljudima naglas ukaže na prirodu njihovih odnosa, uglavnom to odbacuju kao neutemeljenu kritiku, zlonamernost, i atak na njihov integritet.  

Negativni Ugovori - psihički aspekt

Negativni ugovori su uslovljavajući, gde obe osobe uslovljavaju jedna drugu, svaka na svoj način, i svaka iz svog "razloga".

Dugoročno ponavljanje i ostajanje u takvim negativnim odnosima dovodi do samo-destrukcije, kada svesni napori postaju dijametralno suprotni podsvesnim stremljenjima. U takvoj situaciji drugi nam nisu ni potrebni – jer smo preko odnosa sa drugima stvorili negativan i nerazumljiv odnos prema sebi. Izgubili smo sebe.

Svaka strana u Ugovoru učestvuje u odnosu iz neke odredjene Uloge/Identiteta (koju odražava stanje svesti) stvarajući nekakvu Igru. Ovde se nećemo baviti opisivanjima Igara kao što je to učinio E.Bern, već stanja iz kojeg se očekivane igre igraju i opisa takvih odnosa. Medjutim –treba razumeti taj naš odnos – zavisnosti ili uslovljavanja.

Negativni ugovori nastaju u detinjstvu, i formiraju se izmedju deteta i roditelja. Ovaj odnos nije samo zasnovan na učenju po Modelu ili pak Imitiranjem, već odnos uslovljava neizgovorena pravila ponašanja i duboka uverenja. Dakle, odnos se uslovljava mehanizmom "ako ovo – onda ono" stvarajući podsvesne programe. Takodje programi koji deluju automatski (nemamo svest ni kontrolu nad njima) nastaju stihijski na osnovu identiteta koji zauzimamo u porodičnoj dinamici- koja nas još više vezuje i obavezuje za odredjenu Ulogu i Igru. Naravno dete je u tom periodu uslovljeno i kodirano od strane roditelja, a kasnije on sam prenosi tu igru na druge oblasti svog života. U zavisnosti od visine frekvencije njegove svesti – odslikavanje će se dogoditi. Dakle, vrti se u ponavljajućem životnom obrascu gradeći ponavljajuće odnose. Ovaj iskrivljeni pogled na uzrok i posledicu tera nas na pogrešno zaključivanje i iskrivljeno vidjenje drugih, života i na kraju sebe. U osnovi svih naših negativnih ugovora stoji strah od životnih iskustava, negativno uverenje (o sebi, drugima, životu, svetu) i odredjena slabost (ne izgradjeni i nezreli deo nas koji se opire razumevanju i brizi o sebi). Strah od životnih iskustava bi mogli predstaviti kao strah od suočavanja, uvidjanja i iskrenosti. S obzirom da negativni ugovori imaju tendenciju ponavljanja – lažno nas uveravaju da će se negativna iskustva ponavljati po odredjenom redosledu i zakonitosti. Njega prati negativno uverenje koje ga lažno objašnjava i naizgled deluje racionalno i prihvatljivo. Odredjena slabost ili nerazvijeni sopstveni aspekt se ponaša kao nezrelo bezobrazno dete koje sve odbacuje a priori. Sigurno ste videli decu kada se histerično i neuvidjajno ponašaju (naizgled ničim izazvano)? Ne žele ništa da vide, čuju, ni razumeju. Toliko je njihovo ponašanje kompulsivno – da roditelj ostaje sa strane bespomoćan. E, tako i mi odrasli se ponašamo u situacijama kada naš ne zreli identitet preuzme vodjstvo nad nama: po svaku cenu pokušavamo da održimo postojeću sliku o sebi (optužujući druge) i sopstvenim motivima odnosa koje smo izgradili. Dakle platforma negativnih ugovora su iskrivljeno mišljenje i negativne emocije, odnosno kompulsivno ponašanje.

Energetski aspekt

Psihoenergetika (oblast proučavanja svesti) zastupa da misli, emocije, iskustva, uverenja i ostali psihički sadržaji imaju svoj energetski pandan, i predstavljaju (oblikuju) odredjene energetske entitete. Oni se mogu, danas, čak i videti raznim uredjajima kao što su Pip kamera, Aura station, i slično, jer se pojavljuju u našem energetskom polju Auri.

Onaj koji poseduje odredjene kvalitete misli i emocija (psihičkih elemenata) u energetskom smislu vibrira na odredjenom energetskom nivou (energetski kvalitet svesti). Taj energetski vibratorni nivo odlsikava stanje svesti, svesnosti, i identiteta u kojem se osoba nalazi. U energetskom smislu kada egzistiramo na odredjenoj frekvenciji svesti  mi privlačimo putem Zakona rezonance (Zakon transfera rezonantne energije) ljude i sutuacije koji imaju istu takvu frekvenciju svesti. Važno je shvatiti da pojava rezonancije počinje tek onda kada su frekvencije emitirajućeg i primajućeg učesnika u odnosu veoma bliske ili identične.

Rezonancija je proces koji stvara i povećava vibracione odgovore kod primaoca (pasivnog učesnika odnosa), naštimovanom prema davaočevom sistemu (aktivnom učesniku). U fizici, Zakon Rezonancije glasi da porast inteziteta titraja nastaje kada se učestalost neke spoljne sile, koja uzrokuje titraje, podudara sa ušestalošću rezonantne frekvencije sistema na koji deluje. Tokom tog procesa dolazi do naizmenične transformacije jednog oblika energije u drugi; uspostavlja se odnos  kada je otpor najmanji a prenos odredjene frekvence energije najveći.

Dakle, alhemičari bi rekli: slično se sličnim privlači. O tome govori i Zakon Simpatije, Zakon Korespondencija i td.

Dalje, u energetskom smislu Ugovori kao odnosi nastaju kao posledica prijemčivosti za odredjenim iskustvom, i stvaramo ih iz odredjenih identiteta. S obzirom da je čovek dinamičan i multidimenzionalni sistem (slojevit), stvara više od jednog tipa odnosa sa istom ili različitim osobama. Ali ono što je zajedničko je to da svaka od strana poseduje pozitivan ili/i negativan pol, u psihoenergetskom značenju, onda kada osobeu odnosu  zauzimaju ekstremne polove – dolazi do inteziviranja odredjenog odnosa.

O energetskom i duhovnom aspektu medjuljudskih odnosa, pisaćemo opširnije u nekom drugom članku.

Napuštanje negativnih odnosa

Rad na izlaženju iz ponavljajućih životnih obrazaca i napuštanja negativnih odnosa (oni se ponavljaju da bi nas nečemu naučili i izgradili naše ne razvijene, inferiorne, elemente, Identitete) zasniva se na dvostrukom radu: na psihičkom nivou – razumevanju i uočavanju, i energetskom nivou – podizanje sopstvenih vibracija svesti.

Dakle, prvi korak je u uočavanju Identiteta iz kojeg kreiramo postojeći nezadovoljavajući odnos. To je psihička pozicija koja poseduje odredjene kvalitete (misli i emocije), iz koje se povezujemo sa drugima. Taj drugi ušesnik takodje iz odredjene pozicije stupa u kontakt sa nama. Zajedno, mi stvaramo zaseban energetski entitet zvani Odnos, ili Ugovor.

Drugi korak je u uočavanju ograničenja tog odnosa i kompulsivnog ponašanja. Kroz ograničenja odnosa ili Ugovornih obaveza, razumemo gde smo sebe i druge ograničili, gde leži naš strah, i koja iskustva uporno odbacujemo.

Treći korak je u razumevanju pozicije drugih u našem odnosu. Ovo je veoma kritičan momenat jer nas vraća na prvi korak, kao vrsta čekiranja iskrenog odnosa prema sebi i sagledavanja sopstvene pozicije.

Četvrto, razumevanjem aktuelnog odnosa – vodi nas spontano do prostora i vremena nastanka sopstvene početne pozicije, odnosno iskustva kao pravog uzroka aktuelnog odnosa – početnog (podsvesnog) programa.

Ovo su početni koraci ka HARMONIZACIJI ODNOSA, Radionice Konekcija.

Neki od negativnih odnosa – koji nastaju kao posledica zauzimanja ekstremnog pola (princip sigizma) – možemo navesti kao sledeće:

• žrtva – tiranin (egoista)
• heroj – kukavica (sluga)
• mučenik – spasitelj (car)

i tome slično, na različitim nivoima i oblastima, sa većim ili manjim intenzitetom odnosa. Ovi odnosi kompenzacije vode nas u razumevanje i osvešćivanje potisnutih programa, ali do nivoa svesti koji je autentičan i izvorno naš.

Iz negativnih Identiteta ne mogu se ostvariti zdravi, srecni, i harmonicni odnosi.

Kreiranje zdravih odnosa

Zdravi odnosi su uslov zdravog i srećnog života, na svim nivoima: psihičkom, fizičkom, energetskom i duhovnom. Radom na odnosima i njihovom oscešćivanju, pronalazimo programe koji uslovljavaju podsvesno naš život i u sasvim različitim oblastima života.

Uočavanjem sopstvene negativne pozicije u aktuelnom odnosu, prirodu samog odnosa, i ulogu drugog – počinjete da se razvijate i širite polje svesnosti. Time pojačavate sopstvenu frekvenciju, oslobadjate kreativne potencijale (koji su zatrpani negativnim odnosima), i kapacitete (u svakom pogledu). Oslobadjanjem od negativnih odnosa/ugovora imate priliku da rastete i razvijate u pravcu koji osetite da je samo vaš, slobodno i iskreno, neopterećeno krivicom, besom, bilo kojom

nelagodom. Energija života u vama će dobiti priliku da se ispolji na najbolji način i za vas i za vašu okolinu!

Zapamitite – VI UVEK IMATE IZBORA!

  Kroz odnose sa drugima –

  kreirate odnos prema sebi!

  ISCELJIVANJEM SEBE – 
  ISCELJUJETE DRUGE.







2. Majka

Na Radionici Konekcija radimo na dva nacina sa Majkom. Prvo sa nasim roditeljem - majkom, a zatim sa arhetipom Majke.Prolazeci putem asocijacija koje prate emocije, kroz vise-manje zaboravljena i potisnuta iskustva u nasem licnom nesvesnom, oslobadjamo se negativnih emocija i predrasuda kroz razumevanje (prijemcivosti za sopstvena iskustva). Razumevanje "prijemcivosti" nije poslednja etapa - nastavljamo dalje - trazeci otcepljenje elemente da ih vratimo i re-integrisemo, na zajednickom putu Celovitosti.
Razumevajuci sopstveni odnos sa Majkom, pruza nam se prilika da skocimo dublje u nasu podsvest - upoznavajuci se sa arhetipskom figurom Majke. Ona je opisana u gotovo svim mitovia, bajkama, i religioznim tekstovima. Unutrasnja Majka povezana je sa baznom cakrom - fibracijom Zemlje u nama.
Ona u psiho-energetskom smislu predstavlja : sposobnost uzemljenja; sagledavanja realnosti -onakva kakva jeste; slobodan protok energije zemlje - dajuci nam bazicnu zivotnu snagu i sigurnost; Snagu i ljubav da se brinemo o sebi.
Vibracija Zemlje i njen slobodnan protok - omogucava nam da cvrsto stojimo na zemlji, lako materijalizujemo ideje, i razumemo i zivimo u skladu sa materijom i materijalnim svetom.
Arhetip majke nije samo element majcinstva, vec i citavog sveta Ispoljavanja, materije kao takve. Upoznavajuci arhetip Majke - mi je gradimo u sebi (ali i kolektivno) - preslazuci njene elemente na konstruktivan nacin. Funkcionalan Arh. Majke nam omogucava snagu da budemo prisutni i budni ovde i sada - oslobodjeni negativnih emocija krivice i besa - uzivajuci u blagodetima plodova Zemlje i iskustva.
Ovaj funkcionalni arhetip vezan je za svoj negativni aspekt Uloge Zrtve koji promalja svoje lice u razlicitim zivotnim okolnostima. Naime, zrtva je potisnula i zakljucala sve ono sto njen suprotni arhetip predstavlja - snaga i sposobnost zivljenja u realnosti, sigurnost i bezbednost. Uloga Zrtve nas uvlaci u negativna iskustva u svakoj oblasti Zivota - od siromastva (na svakom nivou: emocionalnom, finansijkom.....) do negativnih iskustava na fizickom nivou (omalovazavanja, ponizenja, zloostavljanja....).
Problem ljudi koji su uhvaceni u arhetip Zrtve je taj - sto ga tesko mogu uociti i sami izaci iz njega. Zrtva je lisila sebe emocionalne i duhovne snage - ona se vrti u krugu racionalizacija - trazeci spoljne razloge i argumente te svoje uloge koju igra. Ocajnicki trazi sazaljenje i paznju - smatrajuci ga saosecanjem. Uporno vodi razgovore u maniru zaljenja na nesto postavljajuci se kao da ona u tome ne moze nista da preduzme i ucini. Izuzetno je osetljiva na kritike, i negira sve ono sto joj se ucini -da bi moglo da joj pomogne da izadje iz te svoje uloge. Njena percepcija sopljnog sveta je iskrivljena - i navodi je na sliku sveta kao mesta koje je surovo, bezobzirno, sebicno i okrutno.U komunikaciji jedino sto zaista cini je to - da se vrti u sopstvenoj iskrivljenoj predstavi pricajuci neumorno na negativan nacin o ljudima i situacijama.
U partnerskom odnosu - kada je jedan partner u ulozi Zrtve - nastaje Pakao.
Ne cekajte da stvari oko vas i u vama poprime gigantske razmere u negativnom smislu. Zivite slobodno, bez besa i krivice, u skladu sa sobom i drugima. 

Brinite o sebi - volite sebe!
Prigrlite zivot uz potpuno poverenje....i ono ce vas odvesti - 

bas tamo gde treba - u iskustva ispunjena ljubavlju i snagom!

3. Otac

Na radionici Konekcija, na temi Harmonizacija odnosa, kao i sa figurom majke radi se na dva načina. Prvo, sa fizičkim ocem kao osobom – koji nam pomaze da uvidimo sopstveni muški i očinski model i predrasude koje smo stvorili u odnosu na njega. Otac kao roditelj veliki je izvor uglavnom sputane snage, agresije, aktivnosti, afirmacije, i td. 

Arhetip Oca predstavlja licni i kolektivni obrazac aktivnog odnosa koji se razvija podjednako i prema spolja i prema unutra. Aktivni princip se ogleda u snazi realizacije, preuzimanje odgovornosti,  sposobnosti da se izborimo za ono sta želimo, i afirmišemo sebe i svoja uverenja na najadekvatniji način.

Nasuprot arhetipu Majke koja predstavlja Zemlju i njenu snagu, arh. Oca je predstavljen simbolikom Neba. Te dve osnovne unutrašnje i spoljne polarnosti  izvor su naših najdubljih ambivalencija, sumnje, i obeshrabrenosti, s jedne strane, dok u isto vreme su izvor naše uskladjenosti, samoupozdanja, sposobnosti predavanja i poverenja. Dok arh. Otac  predstavlja našu mentalnu stranu, Majčinska snaga je iracionalna, kreativna i pasivna (prijemčiva). Vezan je simbolično za krunsku čakru i svu simboliku vezamu za to. Funkcionalni arhetip Oca možemo nazvati Guruom, dok nefunkcionalni i negativni možemo nazvati Egoistom.  Identitet Egoiste je totalno suprotan Identitetu Žrtve; dok je prvi utemeljen u ubedjenju da je jedino on sam odgovoran za svoja postignuća, pun ponosa, arogancije, i samo-važnosti, drugi se odrekao sopstvene snage i smatra da su svi drugi odgovorni za nju i njenu situaciju (roditelji, partner, država, šef...).  Egosita je zaglavljen u samo-precenjivanju, narcisoidnom samo-vidjenju, odnosno  samo-odeljivanju od svoje suštinske vrednosti.  U toj ulozi Egoista ne vidi nikog drugog kao izvor svojih iskustava, smatra da ima potpunu kontrolu nad svojim životom, i dovoljno snage da realizuje i usmeri se ka onome što želi. Arhetip Oca poistovećuje se i sa simbolikom Sunca, pa se često kaže da je osoba u Identitetu Egoiste identifikovana sa ego funkcijom, koja daje lažnu sliku sebe.

Pomeranje ka funkcionalnom identitetu Gurua podrazumeva raskidanje sa kompulsivnom željom za kontrolisanjem, krutim stavovima, pravilima i strogošću. Egoista je sebe lišio iracionalnog, ženskog i pasivnog, milosrdnog i nežnog pogleda, odbacujući ga prezrivo kao slabost. On je zaboravio da se igra, i da ravnoteža u razmeni predstavlja podjednako  kako sposobnost davanja tako i sposobnost primanja.  Time se Egoista odrekao jednog neophodnog elementa – a to je smisao i smislenost – i zapao u otudjenje od svoje iracionalne strane, drugih, života i Duha. 

Ravnoteža izmedju dva osnovna principa Pasivnog i Aktivnog, Prijemčivog  i  Prodornog, Rasplinjujućeg i Fokusiranog, Zemlje i Neba, Davajućeg i Primajućeg, Meseca i Sunca, Promenljivog i Statičnog, je postizanje unutrašnje harmonije okupljene oko autentičnih vrednosti (doživljavanja sebe bez identifikacije sa bilo kim ili bilo čim).

Izgradjivanje Identiteta Gurua podrazumeva visok nivo ljubavi i kompletnog prihvatanja sebe-onakvog kakvog jeste;  razvijanje duboke zahvalnosti i poverenja u život; u smislenost i smisao – shvatanje da je svrha života u ispoljavanju Duha omogućava nam slobodu da jednostavno budemo ono što jesmo.  Kada odbacimo ego identifikaciju zaronićemo dublje u sopstveno biće i udjemo u sopstveno iskustvo Čuda i radosti. Direktna iskustva Sobstva omogućavaju pronalaženje sopstvene subjektivne tačke – ljubavi i mira, sa dubokom spoznajom da su oni sami izvor Duha, njegova emanacija. 
(napomena: Guru se ovde koristi u značenju unutrašnjeg učitelja)

Ja – Ti odnosi: iz ugla Psiho-energetike

Psiho-energetika je jedno od imena za spiritualne tehnike. U Psiho-energetici se psihicki sadrzaji tretiraju i kao energetski, sto znaci da je struktura Psihe jednaka energetskoj anatomiji.
Ja-Ti odnos ima vise nivoa. Na bazicnom nivou, onaj Ja-Ti odnos koji se pre svega vidi kroz partnerski odnos je oblast tzv druge cakre. To je cakra ili energetski centar koji se takodje odnosi i na: osećanje zadovoljstva, želja, novca, vrednosti ili kriterijuma (sistema) vrednovanja, osecanja licne moci, seksualnosti, strastvenosti, kreativnosti, i td. Možda izgleda nelogično ovakva povezanost elemenata- ali nije. Osoba koja nije izgradila stabilan odnos prema sebi (lična moć), koja nije uspostavila svoje prioritete i vrednosti, koja ne oseća sopstvenu seksualnost, zadovoljstvo, koja nije finansijski stabilna – teško da će, u tim okolnostima, izgraditi ravnopravan i harmoničan odnos sa najbližima, posebno ne sa partnerom. Ukoliko nemože da uspostavi kontakt sa svojim najdubljim potrebama, željama, merom, projektovaće sve te svoje osobenosti najverovatnije na partnera, il će ga bar okrivljavati za nedostatak sopstvene snage.
Ljudi koji imaju problema u Ja-ti odnosima, imaju i problema sa drugom cakrom (vise ili manje izraženo) i organima koji pod nju "podpadaju".
U Ja – Ti odnosima, između ostalog, nameće se i jedna suptilna blokada na ovom psiho-energetskom nivou, koja se izražava u sukobljavanju, odnosno dilemi: Ja ILI Ti (drugi). Suprostavljane i sukob izmedju MENE I TEBE (drugih) ovako postavljeni imaju za posledicu ambivalenciju u vezi pojmova i pojava kao što su: biti dobar, fer, iskren, ili pak biti sebičan, egoističan, autističan za tudje potrebe i td. Samo postavljanje ovakvog odnosa medjusobnog isključivanja (Ja ili Ti) je lažan. Da, lažan, zbog toga što se tu skriva neka sasvim druga stvar – a osoba nije prema sebi dovoljno iskrena (svesno ili nesvesno) da bi to i uočila.
Jedna od veoma bitnih stvari za razumevanje Ja-Ti odnosa je i jasno definisanje pojmova "sebičluk" i "egoizam", jer to večina svesno ne želi da bude a verovatno često čuju ili upućuju svojim najbližima.
Biti sebičan, iz ugla Psiho-energetike, znači nemati dovoljno kapaciteta za ispoljavanje nečega.
Npr Osoba je u strahu da za nju, u nekoj prilici, neće ostati dovoljno nečega. Delajući iz tog straha, koji je predstavljen energetskim skupljanjem, osoba ne može da da. Ona se skuplja u strahu i često izgleda kao da "grabi samo za sebe".
Da tako nazovemo sebicnost – energetskim skupljanjem, na nivou druge čakre - se izražava kroz: emocionalnu i materijalnu škrtost, nemogućnost samo-prihvatanja (kriticizam), ostrašćenost (gubitak mere),....
Pojam ego-izam je identičan, predstavlja okrenutost samo ka sebi bez mogučnosti "davanja" i drugima. Instiktivan i automatizovan ego, kakav je kod večine (automatizovano delovanje iz ega) uslovljen je (iz nižeg energetskog centra – bazne čakre) instinktom samoodržanja.
Prema svemu ovome odsustvo sebičnosti ili uvidjanje tudje sebičnosti (oslabljenost kapaciteta) ne vodi automatski ka tome – da je ova "druga osoba u odnosu" (npr Ti) dobra tj dobro i plemenito se ponaša.
E sada, širenjem psiho-energetskog kapaciteta druge čakre – osoba se dovodi u balans a polako ambivalencije (dileme) tipa ili Ja ili Ti nestaju – jer ni jedna od njih nije bila "istinita". Lažno isključivanje jedne od strana predstavlja skučen izbor ili prihvatanje samo jednog dela celine i čini osobu nepotpunu (sužene percepcije).
Npr može da se čuje da: Pomoći/dati nekome nešto – zahteva odricanje i zakidanje od nečeg svog/sebe/onoga što poseduje. 

Zapravo ovo veoma liči na opis energetskog skupljanja ili sebičnosti. Ovakav stav je lažan, i predstavlja neku predrasudu (koje nismo ni svesni da je posedujemo). U nekoj dramatizovanoj varijanti predstavlja odnos isključivanja: ili Ja ili Ti - jer nema dovoljno snage (energije) "i za mene i za tebe". Zbog socijalnog iskrivljavanja fenomena "biti dobar" po svaku cenu (od straha od izopštavanja i odbacivanja) osoba – kojoj se baš ne mili da da – društveno je uslovljena na taj čin davanja i komulsivnog uspostavljanja socijalne slike sebe kao "dobre osobe" pred drugima. Na ovom mestu ćemo stati i dati odgovor na neka pitanja.
Prvo zašto se osobi "ne mili" da da? Odgovor na ovo je i individualan i univerzalan: u ovom ličnom delu odgovora – krije se prava priroda odnosa prema tom drugom ali i prema sebi (a da nije maskirana socijalnim razlozima i "ispravnošću" čina). Univerzalni deo je taj da je osobi slab kapacitet/energetski nivo druge čakre. Bilo bi mnogo poštenije osobi reći – nemam ili ne mogu.
Drugo pitanje bi bilo Zašto se davanje (nekome) shvata kao oduzimanje od sebe? U odgovoru se krije neka predrasuda koja je ili preuzeta od nekog (vaspitanjem) ili je donet pogrešan zaključak tokom nekog traumatskog iskustva (kada je percepcija iskrivljena).
Takodje treba znati da kad se daje iz stanja straha ili ambivalencije (deflaciji energije) ne donosi nikome (ni Tebi ni Meni) ništa Dobro (blagorodno). Energija prilikom čina davanja je ne usmerena (konfuzna), slaba i neplodna.
Dakle, blokada na nivou druge čakre se ogleda u blokadi bazične sigurnosti i kreativnosti da se dva elementa (Ja/Ti) u odnosima "isključivanja" povežu u zadovoljavajuću celinu ili izbor.
Ambivalencija ili odnosi isključivanja ili dilema je uvek Lažna. Ona ispod sebe krije prave motive.
Onaj ko daje iz Ljubavi taj zna – da najviše i dobija.
Pozdrav,
Manja 

Krivica: od prvobitnog greha do svakonevnih manipulacija

Krivicu je veoma važno razumeti. Ona je utkana u same temelje Zapadne civilizacije i njene etičke platforme - Hrišćanstva. Krivica u socijalnom smislu predstavlja  kolektivnu "supstancu" koja poput nevidljive paukove mreže prožima sve društvene odnose čineći tako od ljudi – masu.

Čovek  postaje deo mase (masa kako ju je opisao G.L.Bon) onda kada izgubi ili se odrekne sopstvenog osećanja "posebnosti" i "važnosti", a pre svega "samo-važnosti".

Priču o Krivici počećemo biblijskom legendom o "prvim grehovima". Hrišćanski prvi greh se opisuje u Starom Zavetu, u knjizi Postanje, kada Eva, a zatim Adam, bivaju proterani iz Raja. Drugi greh se opisuje kasnije u legendi prema kojoj "prvo ljudsko biće, rodjeno od muškarca i žene" Kain ubija svog brata Avelja. Reč Kain inače znači posedovanje. To ime mu daje njegova majka Eva jer je on postao prvo što je ona dobila od čoveka. Kain je bio prvi zemljoradnik, i prvi čovek koji prinosi žrtvu Bogu, prvi je ubica i prvi onaj koji otkriva smrt...

Kao i kod svake legende, tumačenje  jvišeslojno, ali ćemo se zadržati na analizi njihovog odnosa prema Bogu. Oba ova "pada" utiskuju duboko u našu kolektivnu svest (podsvest) utisak nesavršenosti, nedovoljnosti i neadekvatnosti pred Božanskim. Iz ovog konteksta mi stvaramo jednu paradigmu u okviru koje izvlačimo značenja i dajemo smisao samom čoveku i njegovoj prirodi. Ova Ideja Kazne se prolongira i kroz potonje hrišćanske priče kao što su legenda o Potopu.... Iz svih ovih hrišćanskih legendi naziru se osobine koje su prihvatljive a samim tim i vredne i poželjne – a to su: poniznost, poslušnost i trpeljivost. Ovde navedeno je pogodno i plodno tlo za seme zvano Krivica.

U grčkoj mitologiji, koja je hronološki predhodila hrišćanstvu, ideja o Kazni od strane Bogova je sve-prisutna ali i nagrada (kao uzdizanja na Nebo). 

U modernoj Frojdovskoj psihologiji i psihoanalizi, Krivica "čuči" u nivou lične svesti (ličnosti) poznatim pod imenom Super Ego. Prema Frojdovom učenju, ukratko, struktura svesti (ličnosti) se deli na Id, Ego  i Super ego, a ova hipoteza uobličena u teoriju, našla je plodno tlo u Zapadnoj kulturi (civilizaciji) zbog neodoljive sličnosti sa hrišćanskim konceptom čoveka i njegove prirode. Dakle, Super Ego predstavlja  nosioca moralnih normi, kao posledica vaspitanja... Dakle, društveno uslovljena. Kod većine ljudi Super Ego se doživljava kao "unutrašnji policajac" koji vrši prinudu i traži pokoravanje. Njegove "metode" su stroge, grube i nasilne. On prezire, ucenjuje, a često je i silovit. On što je najvažnije kažnjava i pokorava nedajući ostatku svesti "samovolju"! Zanimljivo je i da se Super Ego često naziva i grižom savešću, koja po Frojdovoj teoriji "drži na uzdi" strašni, raskalašni, izopačeni  i destruktivni  Id u pokornosti.

Na temelju ovako opšte-prihvaćenog stava (plasiran kroz vaspitanje...) prema sebi i prema drugima – propagandna delatnost profitira. Jaz izmedju zadovoljstva i kazne, uslovljavanja i potrebe za slobodnim izražavanjem (ili Frojdovskim jezikom izmedju zahteva Ida i Super Ega) – koristi marketing i propaganda. Osnovni mehanizmi propagande, kao edukacija Ega (čija je automatska radnja - Identifikacija) su: imaginativni transfer i emocionalno uslovljavanje.

Kako "rade" ti mehanizmi? Ukratko ću objasniti samo drugi.

U okviru tog mehanizma razlikujemo: mehanizam ili način usvajanja, sadržaj usvajanja i spoljni signal.

Emocionalno uslovljavanje je oblik ili način učenja/usvajanja (kako to definiše socijana psihologija) zajedno sa instrumentalnim uslovljavanjem, koji spadaju u tzv klasićno uslovljavanjem. Kasnije je otkriće Pavlova delimično prevedeno u sistem motivacija u savremenom menadzmentu pod nazivom Sistem nagrade i kazni. Iako je u ekperimentalnoj psihologiji odavno dokazano da Sistem kazni nije dobar sistem motivacije, (npr zaposlenih ili još gore sistem vaspitanja dece – posebno kada nagrada izostaje ili je marginalizovana a kritrerijumi nagrade i kazne nejasni), jer ne ukazuje na "poželjne modele" ponašanja a posebno ne na unutrašnje razumevanje...

Dakle, emocionalnog uslovljavanja ili učenje putem uslovljavanja emocija zadovoljstva, nazivan u početku Eksperiment sa malim Albertom, nastavlja se u sve sofisticiranija istraživanja. Emocionalno uslovljavanje je višeslojno i nije tako jednostavno kako se često prikazuje. Cilj emocionalnog uslovljavanja je postizanje " uslovne emocionalne reakcije" odnosno automatizovanog (refleksnog bez promišljanja) odgovora na neki spoljni signal. Ovaj način učenja/usvajanja odredjenih sadržaja koristi i ponavljanje, a efekti su: brzo usvajanje, generalizacija (širi se na "slične" sadržaje), i teško se gasi, kaže zvanična psihologija.

Veoma loša strana ovog načina učenja je postizanje automatizovanih/kompulsivnih reakcija (reakcija bez promišljanja) i uspostavljanje jednog infantilnog (vezujućeg odnosa) sa spoljnim "signalom" kao i  stvaranje "isključujućih odnosa" formulisanih kao odnosi "ili-ili".

Spoljni signal, da ga tako nazovemo, je "nosioc" sadržaja, i uvek je prikazan ili stereotipno ili arhetipski, dakle simbolično, jer to aktivira podsvesne procese. Sam sadržaj je naravno različit, ali svakako važi pravilo – što je sadržaj prepoznatljiviji (poznatiji) kao ideja – veća je šansa da bude i prihvaćen... Dakle, prihvaćeni sadržaji su uvek u vezi sa kulturom i preovladjujućim stavom ljudi (u većem ili manjem obimu).

Kakve sve ovo ima veze sa Super Egom, osećanjem krivice i Biblijom?

Ima, i to veoma jake veze. Naš tzv Super Ego je izgradjen vaspitanjem i "moralom grešnika" kao "onaj" koji kažnjava Id (grešnika). U toj suprotnosti gradi se Ego – koji se poistovećuje sa tom borbom, unutrašnjim rastrzavanjem, ambivalencijom, i jednim sado-mazohističkim odnosom. U takvom stanju Krivica i nemir su  tlo gde se ta borba iskazuje. Duboko i kolektivno prihvaćeno osećanje – nedovoljnosti i neadekvatnosti (naspram Boga) ima za posledicu jednu bazičnu ne sigurnost u sopstvenu "ispravnost" i stvaranje odnosa "emocionalne zavisnosti" prema spoljnom "signalu" kome se često/pre-često delegira "sopstvena moć" i prihvata a priori kao autoritet. Naučeno i automatizovano oslanjanje na spolja - da neko bolje zna od nas samih šta mi možemo ili ne možemo, i kako i šta trebamo, šta mi jesmo i treba da budemo, dovodi do jedne unutrašnje praznine i potmulog osećanja da nam nešto nedostaje. I to opet tražimo spolja, u drugima... Upravo tu prazninu i osećanje nedoraslosti ispunjavamo "tihom" krivicom.

Onda kada nismo utemeljeni u sopstveno biće i kada nama vlada Krivica mi smo pogodni za emocionalno vezivanje ka spolja i emocionalno uslovljavanje, jer mi sami ne znamo "šta je dobro a šta loše za nas" a jabuke sa drva Spoznaje su za nekog drugog...

U priho-energetici osećanja krivice predstavlja "najstariju", najdublju i najusptilniju (teško uočljivu) negtivnu emociju. Oslobadjanje od Krivice  kao negativnog emocionalnog identiteta je najteže.

Krivica čuči u baznoj čakri, u energiji uzemljenja i kontakta sa materijom, sa Majkom Zemljom. Ona se krije u namerama i ometa naše jasno delovanje. Majka oseća krivicu jer "greši" jer ne zna kako da pridje svom detetu i voli ga jednostavno, lako i bezuslovno. 

Negativni emocionalni identitet na nivou egzistencije ili forme energije na nivou bazne čakre je tzv Identitet Žrtve. Za Žrtvu život izgleda paklen, on je mesto stalnih i ponavljajućih borbi čiji su ishodi predvidivi – a to je neuspeh. Zrtve nemaju snagu, nisu uzemljene (plaše se da vide realnost) i stalno su okrenute ka spolja tražeći tudju pomoć. One ne osečaju unutrašnje izvore vitalnosti, a samim tim ni onu neophodnu snagu za iskorakom iz tog stanja. S onbirom da je život – projekcija sopstvenih emocija, a isto privlači isto – Žrtva privlači u svoj život Tiranine i negativna iskustva (jer to su polariteti istog). Žrtva je zbog toga obeshrabrena, obesmišljena i pasivna. Mentalitet Žrtve je gubitnički, a on se ogleda u tvrdoglavosti, krutosti, nefleksibilnosti i odustajanju. Osoba u ovom negativnom identitetu nema aktivan odnos nad svojim životom i često percipira da joj se "život dogadja". Žrtva je takodje i lukava i često profitira od takvog "statusa". Ona duboko u sebi oseća krivicu i to onu bazičnu – jer izneverava svoje potencijale, zahteve Duše za rastom, i sam život – negirajući ga i obesmišljavajući ga. Ona je slaba, apatična i umorna. U nekim školama mišljenja identitet Žrtve se naziva i Nezrelim detetom, koje stalno izaziva uprkos tome što je stalno kažnjavano, neshvaćeno i zavisno – jer ono bol povezuje sa ljubavlju i zadovoljstvom.

U identitetu Žrtve čovek ima pogrešan i iskrivljen odnos prema vibraciji materije – i to se ogleda u ekstremnim vrednostima njihove bazne čakre, drugim rečima – ili je hiper aktivna ili je zatvorena. Iako pod ovu čakru ne spada odnos prema vrednostima u koje spada i novac, ona svakako utiče na kvalitet energije koji će doći do druge čakre. Iskrivljenje bazne energije utiče i na sve ostale (sistem spojenih sudova). Dakle, energija bazne čakre predstavlja osećanje najdublje sigurnosti, volje za životom i instinkta za preživljavanjem. Ove "sirove" emocije (instinkti) kada su blokirane ili hiper aktivne govore nam o zgrčenosti ili pohlepi za sigurnošću. Ukoliko nisu zadovoljene na pravi način – kompenzatorno se odnose prema sledećoj čakri, pa često potrebu za sigurnošću i kompenzujemo novcem, socijalnoj moći, čulnim zadovoljstvima.... Iz toga slede i "odnosi trgovine" u bliskim odnosima, kako ih je nazvala B.E. Brenan, koji suštinski ne zadovoljavaju ni jednu stranu u odnosima. Kompenzacijski odnosi polaze od toga da su resursi u ovom slučaju "limitirani" a potrebe neograničene – što nije istina...

Savremeni ekonomski sistemi upravo podhranjuju ovako iskrivljenu sliku sveta u kojoj je borba, takmičenje i odnosi isključivanja tj odnosi "ili-ili" jedina realnost i kao takav utiče u psiho-energetskom smislu na zatvaranje bazne čakre – koja je temelj naše materijalne egzistencije.

Da bi razumeli krivicu i sram – kao osnovi Identiteta Žrtve  i šta ona zaista predstavlja odredićemo njen opozit. Suprotno krivici je Nevinost. Nevinost predstavlja prihvataje bez osudjivanja i predrasuda, prihvatanje izazova, upuštanje u proces življenja... Nevinost je blagostanje.

Da bi izašli iz Uloge Žrtve potrebno je pomeriti se ka funkcionalnom identitetu Majke. Ovaj identitet bač kao što mu i ime kaže predstavlja duboku povezanost sa životom, nežnost i prihvatanje sebe bez uslovljavanja, odbacivanja i pretnje. Kao Majka Zemlja predstavlja naše korene i samu blagodet zemlje koja nam daje potrebnu hranu za rast i razvoj. Ona je tu uvek za nas, neguje naše telo i ispunjava potrebe. Razume nas i gaji. Ona je naš najdublji oslonac.

Onda kada dopustimo da izgradimo u sebi Identitet Majke uspostavljamo jak odnos sa energijom zemlje i materije, tada smo uzemljeni i spremni kao odrasli da se upustimo u izazove života sa jasnoćom cilja i fokusa energije.

U hrišćanstvu prikazana je kroz nevin, blagodetan i nežan odnos Bogorodice koja drži u naručju Isusa. Ova arhetipska slika nežne i prihvatajuće ljubavi – slika je koja nadahnjuje i inspiriše, ali i podseća da nežnost i gajenje nisu slabosti – već temelji jednog srećnog, ispunjenog i blagodetnog života!

Zdravi temelji prihvatanja i vaspitanja (artikulacije i usmeravanja) sopstvenih nezrelih aspekata/delova ličnosti (svesti).

Serijal tekstova o Depresiji

Mali koraci ka depresiji 1.deo

Sve cesci gubitak pamcenja posebno kratkorocnog ukazuje kako se napusta licna odgovornost za sve ono sto se oseca bliskim. Ljudi zaboravljaju svoj zivot, a granice juce-danas-sutra se brisu. Tim kolapsom, osudjeni su na zivot u sadasnjosti - ali nespremno te ih to cini "izgubljenima". Sa gubitkom "vremena" gubi se i nit razumevanja i zivotnog puta, zadataka i svrhe. Osecaj za orjentaciju takodje, ide pod ruku gubitku secanja. Ako nesto ne postoji ili ne moze da se nadje - onda se ni ne preuzima odgovornost za to nesto. Osobe u takvim stanjima ne znaju gde su i kuda treba da idu. Gubljenjem "zivotnog pravca" gubi se i nada i smisao. To se nazaiva i depresivnim osecanjima. Nedostatak perspektive i nade "oslobadjaju" osobu od "razuma" i kontrole, i omogucavaju nesmetano izlivanje (nije izrazavanje) emocija, kao kod male dece. Poput male dece imaju svoje igre i rituale, drze se cvrsto za onoga ko brine o njima, iskazuju deciju zahvalnost, nervozu, bespomocnost. T okrenututost sebi tj svojim malim marginalnim potrebama, bas kao kod dece, "oslobadja" od bavljenja svojim sustinskim potrebama i porivima, i "secanju" na to Ko sam Ja. Umesto da u oslobadjajucem smislu postanu ponovo "nevini kao deca", oni fizicki i dusevno regresiraju u deciji uzrast. Vracanje u neodgovornost decijeg doba, zahtevaju paznju i negu, a zauzvrat ne daju nista i nesvesno pokazuju svoju moc time sto svojoj okolini na vrat tovare odgovornost, koju sami ni na koji nacin vise nisu spremni da preuzmu.
Gubitak pamcenja znaci i oslobadjanje od proslosti, od prozivljenog puta. Covek napusta veze i obaveze. Deprsija nas prisilno primorava da otpustimo grcevito drzanje za odredjene stvari u zivotu - ali na jedan nesvestan nacin. Nagoni nas prisilnim putem - da se povezemo sa sobom na jedan smisleniji nacin.
(nastavice se)

 Regresija i pateticnost – mali koraci ka depresiji 2.deo
 
Regresija u psiholoskom smislu (ne u ezoterijskom) je vracanje u nezrele, decije oblike ponasanja kao vrsta mehanizma odbrane. Medjutim to "vracanje" je ulazak u psiho-energetska stanja osobe u tacnom periodu kriza koje se nisu absorbovale, svarile i razresile. Upravo to stanje, koje je uglavnom do 12 godine zivota, moze biti "kljuc" za izlaska iz tzv depresije. Opisi ponasanja nisu kljucni – vec je bitno videti koji je to period u zivotu u koji se osoba vraca, odnosno imitira i podrazava.
Nas sistem je samo-regulativan mnogo vise nego sto u to moderna psihijatrija i psihologija "veruje". Menjanje bio-hemije tj uzimanje lekova je produzavanje krizne situacije u koju se osoba vratila. Danas, jos su uvek neophodni, ako osoba "zaglibi" duboko, jer postaje destruktivna tj samo-destruktivna. Naravno da uz regresiju ide pod ruku i narcisoidnost ili bar njeni momenti kao okretanje ka sebi i bavljenje sobom i svojim potrebama. To je sasvim u redu i potrebno je jer kad imamo neki problem ili ga bar osecamo da ga imamo nase podsvesno se bavi njime i okupira svesnost. Veoma je vazno da se unutrasnja pozornost okrene ka sagledavanju koji deo nas (osobe) je "regresirao" i kako da "mu/joj pomogne" nego da se bavi "samim problemom". Kada se osoba, pomaknuta u deciji psiho-energetski identitet bavi "problemom" tu mozemo videti samo "naklapanje i racionalizacije u nedogled", "neverovatne fantazije" ili nasuprot tome jednu opstu tupost i ne povezanost. To sve zavisi u koji se "period zivota osoba vratila"....
Kao i svako dete pa i odrasla osoba koja se identifikovala sa odredjenim "sebe" u periodu odrastanja izgleda po ponasanju bas kao dete (nestrpljenje, lako odustajanje, vezivanje za druge, neodgovorno, nekonzistentno i td). 
Zasto se javlja pateticnost? Prvo pateticnost je imitacija emocija. Osoba koja je pateticna nije u stanju da stupi do kraja u kontakt sa emocijama, sa energijom emocija. Ona ih nejasno dozivljava i imitira. Ne moze da se poveze sa tom energijom. Savremena medicina bazira lecenje upravo na stopiranju dozivljavanja "tih impulsa" i time negde otezava citav posao – koji se sastoji u "povezivanju sa sobom". I jos jednom da naglasim – lekovi su nekada potrebni – onda kada osoba ne reaguje relativno odmah i dopusti da "bolest uzme maha".
Najvise se prebacuje osobama u depresiji da nisu funkcionalne. Ta one to i nemogu biti. Njihova okolina to treba da zna a ne da se ljuti na njih (otvoreno ili pritajeno/tiho).
Niska vitalna energija upravo ukazuje da su ljudi u depresiji skloni da se povezuju sa drugima na "nizem energetskom nivou" te otuda sazaljenje, tuga i bes (bespomocnost) kao dominantne emocije u i oko depresivne osobe. Izbegavanje "bola" je najveci bol i nesreca za bilo koga, jer ljudi koji dipuste sebi da osete – ono na sta ih bolest primorava – nije toliko bolno koliko to izgleda u procesu "izbegavanja" a predstavlja i prvi korak izlaska iz depresije.
(nastavice se)

Osecanje praznine i besmislenost - mali koraci ka depresije 3.deo

Opisivanje depresije nas navodi na razmisljanja u vezi same strukture coveka i njegovih elementata. Iz ugla psiho-energetike covek ima nekoliko energetskih nivoa koji se mogu opisati i psiholoskim recnikom, sa tom velikom razlikom sto im se pripisuje izmedju ostalog i razlicita "funkcija". Dakle, emocionalni nivo coveka i njegova osecanja koja mozemo spoznati na glavna tri nacina (kroz telesne osecaje, sirove automatske emocionalne reakcije i/ili misli o tome kako sam se osecao ili se sada osecam) predstavljaju glavnu i osnovnu energiju coveka, kako fizicku tako i psihicku. Emocije su "starije" od misli, ali "mladje" od tzv instinkta. Dok instinkti pripadaju "animalnom" delu naseg bica a i psihe, i sami po sebi nisu ni dobri ni losi, misli su krajnji ishod tih istih impulsa (i instinktivnih i emocionalnih). Mi instinkte uslovno nazivamo animalnim, zbog toga sto nisu razumljivi nasoj svesnosti, ali daleko od toga da oni to ne mogu i biti. Ma koliko instinkti bili "ocrnjeni" treba imati na umu da upravo od njih "ide" i osnovna vitalna energija. Problem za coveka dakle, nije u instinktima, nego u njehovom "automatizovanom" ponasanju bez svesnog razumevanja. Slican problem je i sa emocijama. Mi ih ne razumemo, nismo o njima nista ucili kao mali, a zapadna civilizacija i kultura ih naprosto ignorise. Psihologija i psihijatrija imaju malo razumevajucih teorija na datu temu, vec samo empirijska stanovista na osnovu ponasanja ljudi (dakle izrazenih ili manifestovanih unutrasnjih elemenata).
Za depresiju je dakle sasvim razumevajuce tzv osecanje praznine. Oslabljena zivotna energija stvara "los protok" vitalne energije iz "instinktivnih centara svesti" sto ima za posledicu da se osoba oseca fizicki malaksalo i umorno. Vitalna energija ne ispunjava emocije i mi ne mozemo da ih dozivimo, vec samo misli koje, u ovom slucaju, ne izranjaju iz istih. Misli bez emocija su prazne i besmislene. Osnovna supstanca dozivljavanja sebe, drugih i zivota je emocija. Osecanja nam pruzaju – dozivljavanje stvarnosti (u okviru osnovne dimenzije zivljenja). Osecanja i emocije su temelj stvaranja smisla i zadovoljenja potreba za smislom tj duhovnim potrebama, i svi ih posedujemo. Mi nemozemo da imamo smislen odnos ili da se setimo npr zasto smo se udali za nekog i imamo decu sa njim, ukoliko se nesetimo ili ne osetimo emocije prema toj osobi. Bez tih emocija ili sa njihovim poricanjem – nas brak ce izgledati besmisleno. Zadovoljtvo je usko povezano sa "smislom".
Upravo to se i desava u depresiji. Stalni zivotni kompromisi i poricanja sopstvenih teznji i vizija (usled raznih faktora) dovode do otpora, frustracije i na kraju besmisla. Unutrasnja "regulativa sistema" je srusena i privremeno blokirana, te nemozemo kao do tada "automatski" da se vratimo u normalno funkcionisanje.
Stanje depresije je stanje otudjenja od sopstvenih resursa unutrasnjih i spoljnih. Ona trazi jedan nov odnos prema sebi i drugima, jedno novo povezivanje, prepoznavanje, uvazavanje i razumevanje sopstvenih emocija i emocionalne energije. Nastavljanje ignorisanja osecanja i emocija samo vodi ka vecoj tuposti, neprisutnosti i tezim psihickim oboljenjima.

(nastavice se)

Crne misli i samokaznjavanje– mali koraci ka depresiji 4 deo

Kao sto smo vec naglasili u psiho-energetici misli su "mladje" od emocija, sto znaci da su misli ''zavisne'' od emocionalnih stanja. Polako se stvara medjuzavisnost, jer ako su emocije osnovna svesna energija coveka, misli su njen ''pravac'' tj usmerivac kretanja.
Negativne misli su verbalizovana forma negativnih emocionalnih dozivljaja, koje su posledica niske zivotne energije i niskog intenziteta zivotne energije. Osim blokada koje ukazuju na nizak intenzitet susrecemo se i sa nizom frekvencijom, kao jednom od njenih kvaliteta. Odakle blokada energetskog protoka?
Blokade su univerzalan pojam za sve frustracije, stresove i strahove. Oni pocinju veoma rano raznim traumatskim dogadjajima, zatim zabranama, pritiscima, ocekivanjima i td. Sve one zajedno ometaju "protok" ili afirmaciju naseg autenticnog dela JA. To je onaj deo nas koji je samo "naš" i koji je potrebno da se razvija i raste . U tom delu nas je isceljujuca energija. Ona nam daje smisao i osecanje jedinstvenosti ali i jedinstva. Na zalost u savremenoj civilizaciji taj nas deo je zakrzljao, ne razvijen i sputavan. Svaka bolest, u krajnjem uzroku i jeste "pobuna" usled neuskladjenosti tih vibracija unutar nas samih. Besmisao je prirodna posledica toga – jer nema druge smislenosti sem u autenticnim iskustvima i "zauzimanja" licnih pozicija. To nije nikakava narcisoidnost i potreba za posebnoscu i umisljenom vaznoscu , vec nesto sasvim suprotno. Svaka osoba u periodima kriza, kao što smo već rekli, u potrazi za sobom – prolazi fazu "bavljenja sobom" a tzv narcisoidnost se ogleda u tome što je nesposobna da vidi bilo šta izvan sebe ali ni sebe na jedan realan način. I to je u redu i prirodno je. Upravo ta realnost i utemeljenost jeste ono to se naziva prisutnost "ovde i sada". Usled straha, neznanja i predrasuda društva – da se osoba ne suoči sa svojom nepoznatom stranom (gde je predrasuda društva da je to uvek i negativna i crna strana?!!) osoba beži od realnosti. tj iskrivljuje je. Osobama u ovakvom stanju je potrebno znanje i odredjena pomoć – ali ona koja će ga vratiti "sebi", a ne ponovo nekim spoljnim uzorima i iluzornim vrednostima, koji su ga i doveli do tog stanja. Proces isceljivanja je UVEK proces jer to je proces povezivanja sa sobom, upoznavanja i razvoja sebe i unutrašnjih snaga. Osoba u stanju depresije ne može da izrazi agresiju – je tvrdnja koja nerazume suštinu bolesnih stanja! Nema nikakve agresije to je frustrirano stanje beznadja jer se nije negovala proroda čoveka u životu, jer se nije obraćala pažnja na unutrašnja stremljenja, talente i želje. Ta frutracija je slabila Volju i Vis Vitalis dok nije "zatvorila" kanale a što je rezultiralo jednom otudjenju, tuposti i besmislu.
Osnovna potreba autenticnog bica je da se prepozna i izrazi. Ona je izvor vitalne energije, kretaivnosti i radosti. Njeno stalno potiskivanje, zanemarivanje izaziva krivicu toliko duboku da osoba nesvesno pocinje sebe da kaznjava. Vizije, snovi, ideje nisu bezvezni i glupi elementi naseg zivota – to su dragulji spoznaja koje olako odbacujemo i preuzimamo "korisne" nametnute vrednosti, ideologije i ciljeve.
Depresija nije "bolest" za sebe, ona je predvorje ili uvertita svake bolesti. Pogledajte ljude ili sebe, u depresivnom raspolozenju - u njemu nema izvora radosti, kreativnosti i volje. Nema izvora napajanja vitalnom energijom. Odseceni su kanali regeneracije jer se osoba ne bavi stvarima koje zeli niti zivi na nacin koje njegovo autenticno bice zeli. Niti zna da voli niti da primi Ljubav. Permanentni kompromisi i samo-zanemarivanje rezultira upravo depresijom. Nije depresija nikakvo potiskivanje agresije – to je nesposobnost osobe da stupi u kontakt sa unutrasnjim snagama i vitalnom energijom!
Briga (nega) o sebi, svojim potrebama i razvijanje u sebi Arhetipa Majke prvi je korak povezivanja sa sopstvenom prirodom i obnavljanja kanala vitalne energije kao uslova za izlazak iz negativnih obrazaca.
(nastaviće se)

 Mali osvrt na Depresiju i njen tretman

Da napišem serijal tekstova, kao skice portreta zvanog Depresija, bila sam inspirisana - povodom razgovora sa jednom izuzetnom gospodjom koja je došla na radionice ponevši sa sobom izveštaje lekara i psihijatara. Ideja ovih tekstova nije u tome da se potkopava autoritet zvanične medicine i njenih dosega, već pristupa i načina ophodjenja i tretiranja i ljudi i njihovih "bolesti".
Dakle imperativ bilo kojeg naučnog poduhvata u bilo kojoj oblasti treba da bude – plemenitost tj ljubav prema vrsti i istini. Danas, na žalost znamo da većinu naučnih istraživanja organizuje i finansira tzv privatni sektor tj velike kompanije. One su usmerene ka profitabilnim ciljevima – koji nemoraju da budu nužno i plemeniti (da ne upotrebim neku grublju reč). Resurse koje koriste su naučnici i specijalizovani eksperti koji nemoraju takodje nužno da znaju prave ciljeve istraživačkog projetka na kojem rade. Medjutim i ti Naučnici su ljudi, ovo naglašavam jer se često pod maskom "naučnog" i "naučnika" kao autoriteta od Znanja – provlači jedna naučna ideologija i doktrina, praćena formalizmom i rigidnošću – koja prirodno sputava emocije, etiku i sl. žrtvujući ih za Ideale Racionalnog diktata. To ne bi trebalo da bude tako ali moderno školovanje nas upravo u tome još više učvršćuje propagiranjem naučnih Činjenica kao nepobitnih dokaza (što ne mora da bude istinito) i naučne Logike u koje su uključene i nepotvrdjene naučne Hipoteze – koje se ne dovode u pitanje. Ipak nauka i njene alatke koje su neproverene, nepotvdjene i ne dovode se upitanje – predstavljaju ozbiljan naučni problem na putu ka Istini.
Takodje postoji problem i falsifikovanja tih istih činjenica posebno onih vezanih za istorijat nekih oblasti kao npr medicine, farmacije i slično. U ovakvom kontekstu to predstavlja stvaranje jedne slike i paradigme u okviru koje te iste naučne činjenice dobijaju sasvim "režirano" značenje i smisao.
Nego da se vratimo slučaju žene koja je došla sa nalazima.... Medju gomilom papira nalazio se Izveštaj čuvenog psihijatra (nećemo ime da spominjemo, jer to nije poenta ovog teksta) o stanju gospodje nakon rešavanja raznovrsnih testova, u trajanju od 2 sata. Prvo, gospodja koja je dipl.pravnik nije razumela jedno 40% tog teksta jer je napisan psihijatrijskom terminologijom (pa je guglala citav dan da prevede reci), pritom je odlazak na "dijagnozu" platila (u pitanju je nekakva "mesavina" državne i privatne firme). Drugo, što je mnogo bitnije, stil te pisanije je bio, malo je reći, surov. Nigde nije napomenuto da je u pitanju Stanje kao faza – koja je promenljiva – već kao nekakva fiksirana presuda. U pitanju je bila više-manje uobičajena dijagnoza pod šifrom F32, dakle Depresija. Ton pisanije je bio odsečan, krut i rigidan. Ono što me je zaista potreslo bio je izostanak ikakve sugestije – Šta osoba da radi dalje? u cilju izlaska iz takvog stanja, osim propisanih lekova.... Izostanak bilo kakve ljudske empatije i objašnjenja me je šokirao. "Suve" naučne činjenice i "oreol" autoritativnosti – mislim da nisu mnogo pomogli toj gospodji koja se osećala poniženo (ne uvredjeno) i bezizlazno. Rekla mi je " Eto, napokon znam", pomalo posramljeno. Na moje pitanje "A šta to sad znate?", odgovorila mi je pomirljivim tonom "Pa sada znam kakva sam, znam istinu".
Ja tu nevidim nikakvu Istinu. Diajgnoza kao posledica testiranja bila je napisana na 10ak strana, rastavljena na elemente koji su u suštini govorili o sledećem: o jednoj nestabilnoj i nesigurnoj osobi, koja je naučila takav model iz kuće u kojoj je odrasla...gde je otac bio problematičan a majka slaba...da je u skladu sa tim našla i supruga...i da uopšte, u porodičnoj disfunkcionalnosi kojat njoj treba zbog toga što se u takvom okruženju oseća sigurnom. Dalje, da je sklona crnim mislima, pesimističnom stavu, da je infantila, da uobražava, da ne preuzima odgovornost za svoj život, da se uvek oslanjala na spoljne autooritete, a da sopstveni integritet nije razvila. Zatim, da je narcisoidna, pasivna i u stanju tuposti, i da kognitivno ne može da odgovori na izazove u svakodnevnom životu... To je otprilike suština te čuvene dijagnoze. Po meni to predstavlja jedan šablon u kojem mogu da se pronadju mnogi. U psiho-energetici to se naziva psiho-energetski Identitet - Žrtve. To je samo jedan element našeg bića, tj matrica u kojoj smo se "zadesili". Ali opis tog stanja – ne verujem da može osobi bude od veće koristi. Prvo nije ga doživela emocionalno kao istinito (već spolja nametnuto), a drugo ne govori o Ličnim elementima i uzrocima takvog razvoja. Nema one tanane niti smisla – koji bi potpomogao da se "klupko odmota". 
Izostanak isto tako detaljne analize – izlaska iz takvog stanja je neprihvatljivo. Neke opšte sugestije – su besmislene i osobu još više guraju u stranu....
Na istom tom mestu – nakon dobijanja rezultata su joj ponudjene od istih tih psihijatara privatne seanse i to, ni manje ni više, nego po terapisjkom sistemu Lujze Hej i Reiki sesija. Molim Vas!!!???
Lujza Hej, Reiki i lekovi... To su, za one koji neznaju, alternativni terapisjki sistemi.
Setila sam se prilikom tog razgovora jednog mog veoma bliskog prijatelja (inače doktora političkih nauka), koji je imao ozbiljnu dijagnozu mentalne bolesti, koju je iscelio odlaskom na tri meseca u Južnu Ameriku, u jedan šamanski kampus. Kako bilo, to je bio Njegov put, ne bilo čiji, već njegov ličan. Setila sam se kad se vratio odatle i reko mi:
"Samo voli ljude i podstiči ih na Ljubav...a to nije nimalo lako"... to je bio njegov zaključak.
(nastaviće se)

 "Bavljenje Sobom" na destruktivan nacin – zamke izlaska iz depresije

Kao što sam već napomenula pad vitalne energije je i pad psihičke energije i u intenzitetu i u kvalitetu (vibracije svesti) je psiho-energetskim rečnikom osnovni uzrok depresivnog stanja. Drugim rečima, nagomilana traumatska iskustva, frustracija i zanemarivanje autentičnog bića (talenata, snova, želja, kreativnosti, potreba i sl.) zatim permanetni kompromisi vodjeni tzv korisnošću – iscrpljuju osobu i dovode do smanjenja energije svesti. 
Osoba dolazi do kritične tačke i "puca" i tada regresira (u psihološkom smislu), postaje infantilna, narcisoidna, ne odgovorna – i to je za očekivati, to je normalno. Veoma je bitno – u koji stadijum se osoba vraća (to se vidi po telesnom držanju)... U takvoj fazi depresije osoba zaista nije u stanju da se na funkcionalan način brine o sebi i da živi, i kao posledica toga dolazi do narušavanja dotadašnjih snaga i uloga u okviru porodice (uz negodovanje, nerazumevanje okrivljavanje pa čak ljutnju i bes). O tome će biti jedan nov tekst – o dinamici odnosa unutar porodice, iz ugla psiho-energetike. 
U takvoj situaciji sveopšteg ne razumevanja i okrivljavanja (jer drugi članovi moraju da preuzmu neke nove oblike obaveza, a od toga beže svi) depresivna osoba reaguje kao dete – ljuti se, duri, uvredjena je i želi na svaki mogući način, često na negativan, da bude shvaćena i da se saoseća sa njom. Ona traži sigurnost, ušuškanost i bliskost – koju sama sa sobom nemože da ostvari....
U nekoj od faza izlaska iz depresivnog stanja "depresivna osoba" kreće da se napokon bavi sobom, posećuje lekare, uzima terapiju, prisustvuje grupama za podršku (često uz depresiju ide i neki oblik zavisnosti), čita o tome i slično. Sve je to sjajno i treba tako da bude. Medjutim ta faza može da potraje nepotrebno dugo – gde u stvari i leži zamka izlaska iz depresivnog stanja. 
Polako u procesu "bavljenja sobom" osobi počinje (toga je zaista ili potpuno ili polu nesvesna) da se "dopada" takvo stanje kao odličan i društveno prihvatljiv "argument" da ne snosi odgovornost za sopstveni život i izbore i odluke koje treba da donese. Pod ruku takvom "prolongiranju tj odlaganju življenja" idu, na žalost terapisjki sistemi, a po najviše tzv "besplatne" grupne terapije i besplatni propisani lekovi... Grupni sistemi su zaista sjajni i oni imaju svoj cilj i domet, kao što su shvatanje i saosećanje, ali onaj krajnji i odlučujući "korak" ipak pripada pojedincu. Vremensko oročeno terapijsko "druženje" je veoma, veoma bitno, jer se na taj način – osoba jača da postane nezavisna i samostalna. Naša civilizacijska priča je "linija manjeg otpora" tako da depresivna osoba i ako "namiriše" kraj takvih druženja – vrlo brzo potražiti "nove" terapeute i pošeti svoju "priču iz početka" u nadi da će naći nove "tešitelje" i "podržavaoce" – i nekome se permanentno žaliti i "plakati mu na ramenu". Samo-sažanjenje isto kao i patetika je pokušaj osobe da stupi u kontakt sa svojim izvornim emocijama i autentičnim bićem. 
O ovome depresivna osoba kao i njeno okruženje (da ne bude suviše kritično ali ni neodlučno i sažaljivo) mora da povede računa ako misli da osoba završi ovu fazu, prekine "začarani krug" u kojem se vrti, i počne kvalitetnije da živi.
I da napomenemo, melanholiju su nekada smatrali stanjem koje je veoma vredno – jer kroz njega osoba može da raste i sazreva.
(nastavice se)

 Depresija I dinamika unutar porodice

Porodični odnosi kao dinamičan proces stvaraju jedno specifično polje koje dele njeni članovi. Uprkos njenoj stalnoj dinamici polje porodičnih odnosa ipak stvara jedan sistem sa sopstvenom strukturom, pravilima I ulogama, I kao takav je više-manje inertan (teži nepromenljivosti). Dinamika se odvija unutar postojeće strukture koja se jednom oformi. Možete I sami videti u svakodnevnici kako jedan član porodice koji nije imao neku obavezu do tada sebe sabotira u preuzimanju iste.
Kao I svako polje I porodično teži očuvanju prvo-uspostavljenih odnosa, gde se novi članovi uglavnom prilagodjavaju “zatečenom” stanju. Ovo polje takodje predstavlja I Model porodice deci koja su odrasla u njemu, a kasnije ga, u zavisnosti od iskustva, podražavaju ili odbacujuju. 
S obzirom da većina ljudi nema znanje o odnosima I karakteru samog polja njeni članovi po automatizmu prihvataju “nepisana” pravila i vrednosti. Odnosi, koji čine strukturu tog porodičnog polja, formiraju Identitete njenih učesnika (članova) putem tzv povezanosti tj uslovljavanja koja se formiraju na svim nivoima. Povezanosti nam omogućavaju da budemo u kontaktu sa drugima, oni su naša hrana ali predstavljaju I uslovljavajuće faktore kao izazove razvoja. Povezanosti čine da jedna grupa, kao što je porodica, bude na okupu I bude jedinstvena Celina uprkos različitosti njenih članova. Tzv povezivanje je pre svega motivisano snažnom potrebom pripadanja (ponekad po bilo koju cenu) dok je za decu povezivanje – uslov preživljavanja. Kroz povezanosti članovi porodice razmenjuju misli, emocije, ideje I tome slično ali I podsvesne sadržaje – strahove I ostale negativne I automatske reakcije. S obzirom da je povezivanje zaista snažan poriv – sa članovima porodice se povezujemo I na negativne načine npr preuzimamo odgovornosti koje nisu naše, preuzimamo negativne emocije I raspoloženja, identifikujemo se sa odredjenim delovima osobe itd. I to sve u cilju osećanja bliskosti I pripadanja. Još jedan važan aspekt povezivanja je putem podsvesnih sadržaja, koji jednim delom čine I tzv porodično nesvesno, a to je putem sadržaja koji snažno uslovljavaju naše ponašanje ali mi ih uopšte nismo svesni. To su različiti obrasci koji uključuju u sebe I ono što se naziva “genetskim predispozicijama”, ali I drugim stvarima kao što su porodične tajne I sputane energije. 
Porodična dinamika je veoma kompleksna a pozicije I identiteti članova relativno trajna struktura. Ponekad osoba zauzima svoje “mesto” I protiv svoje svesne volje ostajući veoma frustrirana u toj poziciji neimajući “racionalne” argument za svoje nezadovoljstvo. Osoba oseća ali nije u stanju da to verbalno izrazi I razume. Blokada jednog člana porodice – kao što je depresija – predstavlja I sistemsku blokadu tj blokadu porodičnog sistema. Nizak nivo vitalne energije jednog člana porodice (depresivnog stanja jednog člana) nije samo individualni problem – već se postavlja pitanje zašto je član ostao bez potrebne životne energije? U psihološkoj teoriji depresija kreće obično nekim gubitkom, kao što je smrt jednog od člana, medjutim to je delimično tačno, a u svakom slučaju nemora ni da bude. Energetsko “kolo” porodičnih članova može biti prekinuto usled mnogo faktora kao što su: odlazak jednog člana iz porodičnog polja (kada se energija polja uzburka I teži ponovnom uspostavljanju), usled otkrivanja porodičnih tajni (gde se jedan član minimum, oslobadja tudjeg tereta, koji je preuzeo nesvestan svega toga, uglavnom rodjenjem), usled izneveravanja “nepisanih”pravila porodičnog polja, osvešćivanja I rasta jednog od članova, I td. Kada dodje do narušavanja uspostavljene dinamike – svi se članovi menjaju, bili oni spremni na to ili ne, bili oni toga svesni ili ne, I svaka takva promena izaziva gotovo uvek negativna osećanja I otpor toj promeni. Upravo taj otpor (ne sagledavanje I bažanje od realnosti) još više otežava prihvatanje promena I razvoj, I sebi I ostalim članovima. Takodje, s obzirom da je polje inertno – ono teži po svau cenu da zadrži postojeći raspored, da tako nazovemo, postojeću strukturu I odnos snaga, kao I kvalitet tog polja – frekvenciju, što dodatno oteže bilo koju promenu. Sistem iako teži stabilnosti jednostavno mora da se menja jer to predstavlja razvoj tj kretanje. 
Dakle, depresivna osoba, tačnije ona koja je u tom stanju, je u stvari ona koja najviše želi promenu postojeće strukture polja, bilo svesno ili potpuno nesvesno. Ona sama pravi “kratak spoj” postojeće energije koja kruži medjuljudskim odnosima unoseći u to polje promenu. Ona sama želi nešto da promeni ali je bez potrebne energije svesti da bi to I sprovela, na jedan konstruktivan način. Njen, uobičajen način, je žrtvovanje sebe.
Depresivna osoba u stvari najviše odražava celokupno stanje u tom porodičnom polju, jer je ona po prirodi “najslabija karika” tj najsenzitivnija, najduhovnija I medijalnija, I lako odražava I svoje I tudje negativne emocije I misli, ali I obrnuto. U porodicama u kojima se pojavi depresija osoba koja je najosetljivija (medijalna I emotivna) samo će kroz sebe izraziti “zajednički” problem – onaj element porodičnog nesvesnog koji zajedno sa ostalim vibracijama, kruži porodičnim poljem – držeći na okupu svoje članove. Ponekada kada dolazi do temeljnih promena jedne osobe – potrebna je njena izolacija iz porodice, da se osoba regeneriše I sabere, a ostali članovi naviknu na promenu te osobe I samim tim “konsoliduju” svoje snage I slabosti, uloge I identitete, jednom rečju strukturu.
Zanimljivo je I to da kada jedan član načini svesni “skok” – promena ostalih članova je neminovna ili kroz “izbacivanja” tog člana I dovoljenjem drugog na njegovo mesto I poziciju (namećući mu je), ili prilagodjavanjem I opštim rastom vibracije svesti što je konstruktivan način rasta I razvoja porodice.
Zbog dinamike porodičnog polja veoma je važno da kad nastane neka promena svi članovi zajedno budu uključeni u njeno razumevanje, osvešćivanje I promenu.
(nastaviće se)

 Unutrašnji konflikt – suština bolesti

Mi smo svi višeslojna i kompleksna bića, zbog toga mnoge duhovne i filozofske škole naglašavaju da je život proces upoznavanja sebe. U psiho-energetici, kao uostalom i mnogim simboličkim i terapiskim sistemima (astrologija, akupunktura, tradicionalne medicine istoka i td), razlikuju osnovnih sedam nivoa ljudske svesti. Svih tih sedam karakteriše odredjeni intenzitet i kvalitet energije svesti. Takodje ovaj sistem podrazumeva i odredjene dimenzije percepcije stvarnosti, pa shodno tome možemo pričati i o dimenzijama ili denzitetima, kako se popularno nazivaju. Psihička svest je samo jedan element ili dimenzija. Svi oni zajedno se izražavaju kroz čoveka uglavnom nesvesno i po automatizmu. Ovladavanjem unutrašnjim prostorima ili osvešćivanjem, uspostavljamo harmonične odnose izmedju tih finih slojeva ili dimenzija. U psiho-energetskom smislu, ona vibracija svesti sa kojom smo najviše identifikovani (u odredjenom periodu života) tj . karakteristike koje izražavamo formiraju tzv Identitet. Te psiho-energetske forme ne predstavljaju samo, kako to psihologija objašnjava, naša relativno trajna psihička stanja (ličnost i temperament) već i više od toga, ona predstavljaju i stanja i iskustva. Kao što u astrologiji, prema natalnoj karti imamo u sebi uticaje svih planeta i kvalitete svih znakova njihovi uticaju kod osoba nisu isti npr ne prolaze „sunčevi zraci“ u trenutku rodjenja kroz isti znak, ali tokom života osećamo „sunčeve zrake“ kroz sve znake (godišnja doba), zar ne? Jednako se tokom života izlažemo suncu i zimi, i u proleće, leto i jesen, a itekako osećamo promenu Sunčeve toplote i tokom dana. Dakle, Identiteti kao psiho-energetske matrice nam daju jednu odredjenu strukturu našeg ličnog polja koja na veoma suptilan način ulazi u interakciju i sa drugim poljima, čineći tako sve „veća“ polja (na razne načine tj mehanizmima). Po istom principu se formira i porodično polje, koje kao i svako, u sebi sadrži sve vibracije svesti od kojih su neke izraženije, neke intenzivnije a neke totalno potisnute i u potencijalu. Prema tome Identiteti predstavljaju onaj izraženi spektar vibracija svesti koji je relativno stabilan i prisutan na našem prvom energetskom nivou.
Jedan od osnovnih načina izražavanja procesa življenja je „preslikavanje“ (nivoa vibracija svesti) koje se (možda i najbolje) spoznaje ana-logikom, odnosno simboličkim promišljanjem. A njegovo osvešćivanje odnosno razumevanje i spoznaja su bitan element razrešenja negativnih šablona ili identiteta u kojima se nalazimo. Ovo je možda i najveća razlika u pristupima Lečenja i Isceljivanja, gde prvi isključuju spoznaje a drugi na tome insistiraju kao jedinom trajnom načinu prevazilaženja problema, blokada, bolesti... 
Iz ugla psiho-energetike fenomeni kao što su balans, harmonija, ravnoteža, ravnopravna razmena, simetrija, sve su sinonimi za stanje zvano zdravo funkcionisanje – koje se odnosi prirodno na sve elemenete čovekovog bića. Bilo kakav konflikt, blokada, zastoj i slično čine stanja koje zovemo bolest. Prema tome ukoliko „preslikavanjem“ na fizički nivo svesti dodje do oboljenja npr srca ono neće biti „lokalizovano“ samo na organ zvani srce već je to organ koji je najslabiji u sistemu (shodno Identitetu u kojem se nalazimo) a izrazio je jedan „dublji“ aspekt neravnoteže našeg bića. Jednostavnije rečeno vibracija emocija i misli (mada ne samo njih) se materijalizovao u konkretno stanje bolesti. 
Na svakome je ponaosob – put (samo)isceljenja a samim tim i razvoja i rasta svesti i svesnosti. 
(nastaviće se)

Koraci izlaska iz depresivnog stanja 1.deo

Odmah na početku da napomenem da ovaj tekst nije koncipiran tako da bude ili sugeriše nekakva gotova rešenja, niti ima ambiciju da bude nekakav "recept". Ono što je napisano u predhodnim tekstovima o depresiji bilo je u cilju podsticanja na razmisljanje o depresiji na jedan malo drugačiji način, od onog uobičajenog. Ja lično zastupam filozofiju po kojoj je svaki čovek "priča" za sebe, sa svojim ličnim i originalnim potrebama, ciljevima... Tako da univerzalnog leka – nema. Medjutim postoje neke opšte smernice koje se naziru iz predhodnih tekstova jer ukazuju na samu suštinu Depresije. 
Izlazak iz depresije je psiho-energetskom terminologijom - izlazak tj prevazilaženje odredjenog Identiteta Depresije. Ono je koliko spoljno toliko i unutrašnje stanje. To je jedan više-manje univerzalan šablon/obrazac kojeg smo već opisali. Dakle ključno pitanje je ovde kako "prevazići"?
Prevazilaženje bilo kog problema – za početak traži njeno Sagledavanje. Sagledavanje nije jednostavan proces jer ono podrazumeva da je naša svesnost "šira" od tog stanja/identiteta, odnosno da možemo da ga percipiramo kao takvog. Znanje je veoma važan element kao i naša spremnost da nešto u vezi sebe promenimo. Sagledavanje (bez prosudjivanja, osudjivanja i etiketiranja) nam ukazuje da se osoba polako de-identifikuje i distancira od Depresije i da može "realnije" da percipira sebe i stanje u kojem je. Takodje Sagledavanje kao proces nas upućuje da se uključuju u proces isceljivanja tj "izlaska" iz depresije – viši oblici svesnosti i da smo sa "njima" više u kontaktu – gde se polako prelazi u sledeću fazu koju možemo nazvati "Osvešćivanjem".
"Sagledavanje" je proces u kojem je kritičan momenat – unutrašnje sagledavanje – što znači da se osoba "vraća" unutrašnjim snagama i time nije više toliko oslonjena i uslovljena Spoljnim momentima (osobama, mišljenjima, odnosima, pravilima, autoritetima, i td...). U tim procesima osoba stiče samo-poverenje, koje je izgubljeno i polako gradi jedan dublji "kontakt" sa sobom (koji je u slučaju depresije "zatvoren"). Sagledavanje u procesu isceljenja je potrebno, kao što je napomenuto, da bude "neopterećeno" negativnim emocijama, predrasudama i mišljenjima. 
Veoma često se u ovom procesu desi da od okrivljavanja drugih (drugi su krivi za njeno stanje i slično) predje na samo-okrivljavanje, samo-optuživanje, samo-etiketiranje. Ovakva promena "smera" je prirodna i sasvim je u redu. To predstavlja i dalje odbranu od samo-razumevanja kao nekakave "brana" izlaska iz depresivnog stanja/šablona. "Sagledavanje bez očekivanja" kako se to naziva u psiho-energetici je moguće uz pomoć odredjenih tehnika – koje "umiruju um" što znači da osoba izadje iz "roja misli" i oseti smirenost. Postoji mnogo tehnika od Disanja, preko raznih meditacija. Te tehnike doprinose "tišinu u umu" i relaksaciju tela. Jednu opuštenost i sigurnost. Nekima je potrebna fizička relaksacija kao što su vežbe, trčanje i td., ali lično smatram da je to teško moguće u tzv prvoj fazi izlaska iz depresivnih stanja. Ono je neophodno – ali malo kasnije. Dakle, fizička i mentalna opuštenost je bitna, da bi se osoba upustila u proces "sagledavanja". Ovaj koncept je samo naizgled sličan i savremenoj psihijatrijskoj praksi (bar u njenom početku) ali različitim načinima. Naime, emocionalna i fizička stanja izazivaju identičnu bio-hemiju tela kao i lekovi (npr anti-depresivi) ali sa ogromnom razlikom! Mi ovde kontrolišemo procese – i svesno sa njima radimo. 
U početku procesa "sagledavanja" malo po malo raznim tehnikama "umirujemo misli" i opuštamo telo, što je vremenom sve više i više. Nestrpljenje koje se javlja je samo "unutrašnje sabotiranje" i toga osoba treba da bude svesna (da ima znanje o tome). Krajnji cilj ovog "umirivanja" je upravo u tome – da se dodje u kontakt sa emocijama koje se nalaze "zarobljene" u telu. Racionalizacije – koje drže naše misli "pobrkane" izazivaju brigu, strepnju, nesigurnost (što je praćeno lupanjem srca, nesanicom i td) i mi se njih na ove načine oslobadjamo, a našu svesnost (uslovno da je nazovemo psihičkom energijom) dovodimo "iz glave u telo".
Čitav ovaj prvi korak izlaska iz depresivnog stanja psiho-energetskom terminologijom je u stvari stvaranje kontakta sa Arhetipom Majke i nalaženjem novih načina povezivanja sa svojim temeljima, svojom bazičnom životnom energijom (koja će nam omogučiti tzv "sagledavanje"). 
Dakle, tehnike umirivanja i relaksacije kao i kontakt sa prirodnim okruženjem, odluka da se krene napred (iako se u nju 100% ne veruje), kao i znanje o budućim fazama koje predstoje u ovom procesu izlaska iz depresivnog modela – jesu univerzalni koraci.
Upravo ovi koraci jesu i koraci Ličnog razvoja koje osobe mogu da primenjuju i mimo izazvanih negativnih šablona i potpuno su identični, pa zato i kažemo da su razvojni i terapijski sistemi jednaki, tj da je izlazak iz stanja bolesti uvek i razvojni (spoznajni) proces.
Generalno, iz ugla psiho-energetike, koraci izlaska iz depresivnih šablona (sa svim svojim podfazama) su: "sagledavanje", "osvešćivanje" i "realizacija".
(nastaviće se)

Osvešćivanje – koraci izlaska iz depresivnog stanja 2.deo

Ako polazimo od postavke da je Bolest izazov razvoja (našeg autentičnog bića) a ne puka slučajnost koja nas je "zadesila" ova faza nazvana "osvešćivanje" donosi nam odredjene "lekcije" koje stoje iza depresije.
Osvešćivanje predstavlja spoznajni proces koje prate razumevanje i davanje smisla odredjenim stvarima tj davanje smisla doživljenom. Smisao i značenje su veoma lični procesi ali i univerzalni (K.G.Jung). Takodje su i kulturološki i društveno uslovljeni jer nasledje jedne kulture čini kontekst davanju ličnog značenja. Onoliko koliko smo razvili sopstvenu filozofiju i pogled na svet, osluškivali i razumevali sebe – toliko smo autentičniji i u davanju smislenosti našem životu i doživljajima istog. 
Ako nam predhodna faza, uslovno nazvana Sagledavanje, omogući jedan "bezličan" pristup odnosno jednu poziciju sagledavanja sebe bez automatske identifikacije sa "bolesnim delom sebe" tada smo na pravom putu spoznajnog procesa. To znači da možemo da se uhvatimo u koštac sa depresijom i da je svedemo na "odredjenu meru" tj da je "izolujemo" od ostalog dela – nas samih. Sličan proces se dešava u hirurgiji kada se odredi (fizički) deo tela kao obolelo mesto i pristupi mu se na odgovarajući način. 
Rad na izlasku iz depresije je sada olakšan, mada moram napomenuti da ovde opisan proces nije jednostavan – jer kao što smo rekli važna faza je Sagledavanja i de-indentifikacija, i on traje. Sagledavanje je proces koji na primer Osho naziva "svedočenjem bez učestvovanja", i za to je potrebna pre svega jedna fizička opuštenost i mentalni mir. Na taj način je moguće doći do "jezgra bolesti" tj do emocija koje stoje iza njih. Oni su potisnuti u neki od nivoa podsvesti i zbog toga nemamo "kontrolu" i "kontakt" sa njima (već ti elementi nad nama). Faza Sagledavanja nam omogućava da uvidimo da mi sami nismo depresija dok nam faza Osvešćivanja omogućava "rad" sa, sada, "izolovanim" delom sebe tj depresivnim stanjem i razumevanjem uzroka nastajanja tog depresivnog stanja. Osvešćivanje je rad na emocijama i uzroka stvaranja tih stanja. Neki alternativni terapijski sistemi se bave re-kreiranjem ili re-programiranjem tih stanja (npr ponavljanjem Afirmativnih poruka), a ja lično smatram da bez njihovog razumevanja i smislenosti – trajnih terapijskih rezultata nema. Afirmativne poruke imaju svoju ulogu kao što je jačanje volje da se npr donese odluka da se izadje iz depresivnog stanja kao i u održavanju postignutog uvida i razumevanja, ali ona sama za sebe je nedovršen i jalov proces. Faza Sagledavanja nas upravo tome i "uči" da se ne vezujemo brzo ishitreno i automatski za bilo koji sadržaj koji se pojavi u našoj "svesti" već da ga sagledavamo i puštamo "da prodje kroz nas" (bez zadržavanja i "kačenja" za njih).
Hrabrost i radoznalost (zanimljivo je naglašavanje radoznalosti Psihine u mitu Psiha i Eros) ili tzv "spremnost na upuštanje" su najbolji "saveznici" u fazi Osvešćivanja koji nas mogu odvesti do prelomne ili kritične tačke Izlaska iz depresivnog stanja koji nam upravo omogućava transformaciju Slabosti u Snagu. Psiho-energetski rečeno, svaka "blokada" neometanog i harmoničnog protoka životne energije sadrži u sebi "seme isceljenja" (metafora jin-jang simbola).
Dakle kroz proces osvešćivanja mi učimo kako da se ophodimo prema sebi, pronalazimo uzroke i dajemo im smisao. Medjutim ovo nije kraj, potrebna je i faza realizacije, o kojoj će biti više reči kasnije. 

 Koraci izlaska iz depresijivnog stanja 3.deo

Kao što smo već napomenuli u predhodnim tekstovima izlazak iz kriza i bolesti pa i problema ima nekoliko univerzalnih faza, gde je poslednja "realizacija". 
Realizacija predstavlja fazu u kojoj prihvatamo one osvešćene elemente, spoznaje i "lekcije" kao deo svog života tj živimo u skladu sa njima. U tom smislu "lekcije" predstavljaju lične "istine" do kojih smo došli u periodu bolovanja. Sve te "istine" su uvek bile deo nas ali mi nismo hteli njima da se bavimo i potiskivali smo ih dublje u podsvest, tj materiju (telo) da bi postali totalno nesvesni toga. Ti potisnuti elementi vremenom postaju "energetske blokade" koje uvek predstavljaju blokadu ili branu neometanom protoku vitalne energije. U fazi "osvešćivanja" mi usmeravamo našu psihičku energiju na te "energetske blokove" i putem sagledavanja, razumevanja i prihvatanja mi ih "osvešćujemo" tj dovodimo u svesnost.
Ovi procesi mogu da se odvijaju i spontano pa često možemo da primetimo kako se neko u bolesti menja, ili nakon bolesti postaje drugačiji (često osobe više nisu tako krute, rigidne i slično). Takodje, mogu da se odvijaju i veoma planski sa znanjem o tome. Kritična tačka u fazi "osvešćivanja" je da se negativni elementi – otpuste. Mi se za njih držimo (a ne oni za nas) – kao za neku vrstu sigurnosti, koja je uvek lažni oblik sigurnosti. Upravo "lekcije" predstavljaju onaj deo spoznaje koji nam omogućava da otpustimo te "lažne" sigurnosti i uvidimo nove načine ličnog izražavanja i razvoja.
Tokom odrastanja pa i kasnije mi se prilagodjavamo na spoljne uslove više-manje, jer smo tako naučili nevodeći računa o sopstvenim potrebama, željama, stremljenjima. Ovo prisilno i često automatsko prilagodjavanje gde nas kompromisi vode u osiromašenje i negiranje mnogih delova Ja. Iz straha da ne budemo prihvaćeni i deo grupe, iz straha da ne budemo vidjeni kao "dobri i ispravni" mi suštinski "radimo" protiv sebe. Odričemo se delova sebe zarad prihvatanja od strane drugih i to sve vodjeni principom "korisnosti". Takvi odnosi "trgovanja" nauštrb "razmene", "žrtvovanja" nauštrb "darivanja", "nametanja" nauštrb "izražavanja". "očekivanja" (od drugih) nauštrb "inicijative" i slično, vode nas u pravcu konfuzije i gubitka sebe, i to onog dragocenog "autentičnog sebe". Unutrašnja borba protiv lažnih sigurnosti, patetičnih emocija, predsrasuda i nametnutih uverenja – upravo počinje bolešću, posebno tzv depresijom. A ko se u tom procesu buni?

Buni se onaj deo nas koji nazivamo procesom samo-regulacije ili samo-isceljenja. To je onaj deo nas – koji svako u svom životu treba da "upozna", a jedna od prilika je i kroz bolest. Ovaj koncept je poznat poodavno i deo je svakog ozbiljnijeg alternativnog terapijskog i razvojnog sistema. Jedan od popularnih pobornika ovog principa samo-regulacije danas je npr Erik Perl (uostalom kao i mnogi). Ovaj koncept se oslanjanja na unutrašnje snage u krajnjem ishodu, i pronalaženje dubljih uzroka bolesti (poznat još iz tradicionalne kineske medicine) jeste ono što možda najviše razlikuje savremenu medicionu od tradicionalnih ili alternativnih puteva. Upravo je ovaj koncept često pretočen (na žalost bez objašnjavanja) u fraze poput "Seti se- ko si", "u tebi je seme samo isceljenja", "mi smo svi svetlosna bića" i slično.
Upoznavanje tog dela sebe, bez učestvovanja bolesti (kriza i problema), mi bismo nazvali preventivom ali još lepši izraz (jer ovaj podseća na neku odbranu i strah od potencijalnog) je lični razvoj ili tzv rad na sebi.
Dakle, faza "realizacije" je proces prihvatanja sopstvenih istina i život u saglasnosti sa njima, kao novih oblika discipline i (samo)odgovornosti. Spoznaje i lekcije su obavezujuće, jer tzv direktno iskustvo je toliko snažno da je njegovo ignorisanje prosto nemoguće. Inkorporiranje tih osvešćenih elemenata u sebe, stvara jedan aktivan i kreativan odnos prema životu, sebi i drugima.
Zagrljaj,
Manja Grubac Stefanovic

Na vama je da birate – jer uvek imate izbor,

Manja